Didžej´ca linkofrikuša!

Mislila san da je Svit sazdan po Božjoj zapovidi. Ono, ka, neka ti po viri bude dano. I virovala san. Virovala san da postoji jubav. Jubav toliko puta opivana i ovikovičena. Virovala san da i ja to mogu doživit, ali nisan … Ne, nisam razočarana niti izgubjena. Nisam niti juta. Samo se pitan … Je li bilo vridno toga. Jesan li tribala dati sve svoje u nešto, što nije moglo biti?

Bilo je to davno. Hodala san pustin ulicama, tražeći sebe u nečemu, u nekomu. Tmina večeri je bila jača od mene, potisla je moje želje. Jesan li zbilja znala što tražin. Nisan se tada to pitala. Sada, nakon puno vrimena, pitan se neke stvari. Je li vridilo? Jesan li ja vridila? Nije. Nisan.

Pusto mi bilo, ali često poželin da se to vrati onima koji su mi to pružili. Pružala san ruke tražeći pomoć. Našla san samo pusta obećanja. Bezlično bezobzirna lica su mi svašta obećavala, ja san vidila da lažu, ali san bila preočajna da si priznan da je to šporka laž. Božemiprosti, ali zbilja, ja nisan taka da bi tako napravila nekomu. Biti gospodin, a u stvari biti dvoličan do srži – reka je Điboni.

Jesi li sritan? Je li ti srce na mistu? Srce? Hahaha! Loša šala.

Volila san … Volila san pusto i uludo. Mnogo puta. Žalim li za tim, izgubjenim i pustim nadanjima? Da, i ne. Naučila san svašta, ali mi džaba sada sve to. Proša mi mlad život, u kojen san tribala postić sve što san želila od njega. I boje … Boje za moju nerođenu dicu koja bi naslidila moju tugu, moj očaj i potribu da budu voljena. Da ih netko grli i jubi, da ih tiši i miri. Da ih zagrli i čuva. Čuva od mojega svita. Neka je tako kako je. Nebilo drugome.

Ne sramin se toga da san volila. Ne sramin se toga da san se davala. Ne sramin se, samo mi je ža da san to dala pogrešnin judima. Judama.

I sada, kada starost pomalo kucka na vrata, ispitujen sebe, propitujen druge … Ali, ne sudin i ne prosuđujen … Tako je kako je moralo bit. Bit će boje … Onda kada mi anđeli sklope oči, uzmu me za ruku i kažu – Pođi s nama na sigurno. Volimo te.

Link

Link

Ali, ove dvi me dižu, i ne predajen se! :D

Link

Link

Ne brini n_m... jednog bu dana sve drugačije i bolje, stay well!

Dok sam čitala tvoj tekst, slušala sam ovo, sasvim slučajno, moja muzika i tvoj tekst...doći će sve na svoje, mlada si još, drž' se:

https://www.youtube.com/watch?v=Ooqqj6q1MeU&list=RDMMJR6jmsvE7tI&index=5

Nikada nemoj sumnjati u sebe.Tako kako je bilo bilo je...tu se ne može ništa učiniti....no ...ono što će doći....ma bojim se da ni tu ne možemo puno učiniti.Biti će tako kako mora biti....a biti će dobro...sigurno.Uživaj u životu.

a,e....:D
jel ti jako ža?
To ti je sve zato kajsiu djetinjstvu slušala ABBA-u.

Ja sam slušal Jethro Tull:) "Locomotive breath".Život je pljuga i bez "pogrešnih ljudi" (ili žena), što u konačnici uopće ovisi o nama?
Daj neku pijezmicu, ovo me bacau bed:P

Svima, osim dr. Et., hvala. S njim ću se obračunati "in private". :))))