hodam kroz zidove

ovako je to bilo, a možda i onako. ili možda opće nije bilo. no to nije predmet ove priče. našao sam si curu i rekla je da bude moja, ali samo ako napravim nešto hrabro i plemenito..pošto ja znam samo budalasto, to sam i uradio. uzmem patike startasice, žute boje broj 45 i otrčim ja do Škotske da uhvatim čudovište iz Loh Nessa..dotrčim do obale i čekam..uskoro izroni blesava glavurda, pa još jedna i još jedna.. hej čudač, viknem ja, dođi da te uhvatim, nemoj pružati otpor, kad me stvor vidio, uplašio se i bjež od mene.
čekaj čudać, ne bum ti nikaj..samo da te nekaj pitam.. neću stati, jako si grdi begam. ako ne staneš budem ti pokazao sliku punice, nadam se da to neću morati uraditi..haha, na to se svi uhvate..stane troglavi smradožder, ja skočim visoko u zrak 16 metara, skok iz mjesta, i opalim mu trostruki šamar. mrcina se složi i sklupča na pod, stisnem ga onako ogromnog i stavim u najlonsku vrećicu. brzo otrčim doma i odensem čudovište u svoju kadu..kad sam došao moja se cura već ljubila sa nekim buzdovanom za kojega je čudovište iz Loh nessa ljepotan. onako razočaran stavim čudača na tavu i reš ga ispečem..kad sam razočaran u ljubavi svejedno mi je kaj jedem. pouka priče je, ne putujte u škotsku da vidite čudovište, svratite do mene da vidite čudovište koje je pojelo čudovište. I ovo ne pokušavajte kod kuće, i ne skrivajte migrante u podrumu. odmah ih upišite u muzičku školu, neka banda pjeva lijepu našu.

svaka čast na mašti, užitak je pročitati nekaj tak ludo i otkačeno. i to još na iskrici :-))))

Odlično!!!

A ja? Jos i veci. Gledam veceru za 5 ;)