O životu

Dragi moji,lipo sam vam govorila da ne iđete tamo.
Ne napušćajte kućni prag,ne napušćajte djedovini.
Niste tili slušati babu Maru,odletjeli ste u grad.Tili
biti gospoda završiti velike škole.
Dico moja to isto su vas učili,sad vas ubijaju.
Napravili su virus u labaratoriju i pušćali ga među narod.
Mori ga ko kuga.
Eto vam sad grad,eto vam stanovi,auti i motori.
Sramota je bilo voziti beciklo.Tili ste kompijutere
nake televune bez žice.Muškadija ih nosi u džepu
pa ne mogu imati dice.Od te lipote vas boli glava,vrat,leđa
oćoravili ste i pukli na živce.
Što ste tražili to ste i dobili,a ovdeka na selu,gospe moja lipa
li života.Ptice povazdan lete pjevaju,rika u polju žubori,krave
na ledini pasu,milina ih gledat,a mi na jarini pomalo radimo
i ne gledamo u sat,niko nas ne ganja.
A vas ganjaju šefovi ko Bog maglu.
Vala Bogu imamo svega,mlika,sira,masla,jaja,pancete,pršuta
mesa,zeleni,voća,vina i rakije.A šta vi idete.
Bože da mi oprosti niki bombona od gume,nakih važa iz maža
mesa iz criva,nakih rasteka,bifteka,vržola od ludih krava.
Od takve hrane vam poludila i dica,drogiraju se,piju,puše,kockaju
i ništa ne rade.Ubijaju sebe i druge a u ti prete vam.
Izgubila se i vira u Boga.Priko mere se psuje.Đava oda po zemlji
i kezi zube.Sada bi se tili vratiti vamo.
Ne mere to tako,zarazit će te i nas.
Kada sam vas svitovala da ne iđete,govorili ste,šuti baba šta ti
znadeš,ti si nepismena,ti si izostala.
A vide sada ko je pametan,baba Mara ili vi.Vjerujte pametnija
je baba Mara.Poživjela sam 90 godina i još radim u polju.
Držim blago,skuvam,perem i čistim kuću.
Zdrava sam ko cekin,pucam od jedrine,još se držim nauzgor.
Vama treba sluškinja jer nemerete ništa u kući raditi.
Metiljavi ste i žuti,popucat će vam i žena nokti.
Dica moja ovde nema virusa ni bolešćurina.
A sada vas potjerala iz grada kuga.
Prija je španjola,kolera,kravlje ludilo,tičija gripa,mišija gripa
svinjska gripa,pa neka sida.Kako i nebi kad se ne zna ko na
kome sida,a sad nika korona.Toga ođe nema.Stajte tamo di ste.
Neka vam Bog bude na pomoći,ako ga se sitite.
Lipi moji pozdravlja vas baba Mara,vidimo se,ako preživite.

Vjerujem da su neki od vas dobili ovakvu video
poruku,kao i ja.Ja ne znam staviti video poruku
na blog pa sam je ispisao.Ukoliko neko od vas
zna i dobio je ovu poruku,ako hoćenek je stavi
na blog.
PS..Mojoj mami je ime Mara pa je mogla (meni)
svojoj djeci napisati ovakvo pismo:))
Ona živa sama,a mi djeca razasuta na sve strane.

đava hoda zemljom, ja sam ga vidija, ali mi uteka, satro bi ga čupkalicom za obrve.

Šteta što ti je uteka,pokvario ti je užitak:)))
Idem za obavezama.Pozdrav!

Super je baba Mara.....pametna žena.Na žalost...ne znam što bi se to trebalo dogoditi da se i malo vratimo u nazad.Mislim da je to potpuno nemoguće.Tape..pa probaj nekome uzeti mobitel???

Arapo ne vraćam se u selo bez preke
potrebe,a i nedam svoj mobitel.
Odoh baj baj.

Ja bih vrlo rado živjela na selu.

Tako kao da slušam jednu dragu staru baba Ivu iz Zagore.
Točno tako.

Meni je pre svega interesan govor baba Mare,rječi
koje upotrebljava.Smijem se dok je slušam.