pogled kroz prozor

Koliko se je tu kava popilo čak i koja iskricava.
Zagrebcancima je sigurno poznat ovaj kutak nekada prilično posjecivan. Voljela sam jutrom dolaziti i u miru i uz cvrkut ptica odmoriti i srce i dušu ;P

cvrkut ptica odmoriti i srce i dušu--------ovo je poželjno svakim danom sve više.....uopće mi više nije stalo do nekih teških tema, neke duboke rasprave...ležerno , mirno mir..odmoriti...mmmmm:-)))

Ajme Zrnce koliko se promijenilo...( naravno ja , ali mi to nekako teško napisati pa nećuuuuuuuuu!!)

nekada mi bilo čudno i ružno biti "sama", aktivnosti od jutra do večera , a sada...ajme previše mi dvoje ljudi na dan:-))))

pardon, i preko noći naravno;-)

E Biserna ;))
Da sve se promijenilo i to silnom brzinom

Hej!
sada slušam na Tv kako psiholog kaže da ce iza ove korone biti jako puno PTSP-a...da će mnogi ljudi dugo osjećati posljedice ove situacije.Naravno da nas je ovo romijenilo i ...neke stvari će ostati kao nasljeđe...uskoro će postati normalno.Ma..mi smo narod koji se prilagođava....tako ćemo i sada.No...dug je to proces koji naravno traži žrtve...i dobije ih.

A onda normalno i mi se promijenili.;))
I izgledom i razmišljanjem.

Meni super :)))

Tak mora da je u penziji, a kafići mi ne fale, ljudi još manje, sasvim mi je dostatna čista priroda i mir božji :))

Ma grozno sve ovo, uskratili ljudima kazališta, muzeje, izložbe... :))

I svi bi u teretne jer "zdrav duh je u zdravom tijelu"

Ali mi nekaj tu ne štima - kak toliko pretilih? :P

Arapo, osobno mi se lako nositi sa ovim mjerama kaj se tiče virusa.
Ja sam ti kukavica broj jedan kaj se tiče potresa i tu sam prilično prolupala.
Moram biti u Zagrebu a najradije bih pobjegla pa makar samo do moje Jaske ali viša sila neda ;(

Teretane*

Cyladi nek je bar netko super ;)

Draga ...pa Jaska spada u Zagrebačku županiju...od danas smiješ putovati unutar županije...odi ako imaš kako!

Meija bum zdrzala bez kazališta i kafića samo ne mogu ostati doma dok mi se drma pod nogama...

Zrno, koji si kvart? Ja Podsljeme.

Arapo, nije to meni kriva koronica( tepam joj, da se preplaši i ode spat-trajno!!), ja mislim to općenito.Moj osobni život nije se puno promijenio samo zbog nje...nego onak ritam tempo način ..okice vide što prije nije bilo vremena, uši čuju što prije nisu i duša osjeti ono što prije dok sam bila aktivna nije.Previše je bilo svega ......ja bi sada samo ono što želim, a prije je bilo i onoga što se moralo:-(:-))))
Ma nije da je bilo toliko loše , ne ne ali ...puno "koraka" , puno km prohodanih je iza nas pa se čovjek mijenja...

Je Arapo već brusim pete ;))

Zvjezda, meija.

Onda dobro....nadam se da ce vec drugi tjedan i neke druge stvari krenuti u normalu...mislim...koliko je to moguće.Malo se moramo strpiti...još samo malo!

Blizu, ali ja sam bliže :))

Moram priznati da čitam sva moguća razmišljanja stručna i ne stručna o potresima i da se ponašam ko zec....;)

Zrno, iskreno, nikad takav strah nisam osjetila, a bilo je epizoda u mom životu za ukakati se, ali bu i to prošlo, idućih 100 i nešto godina smo valjda mirni :)

Je Meija.
Pre blizu i jednoj a i drugoj nevolji....;))

I ja sam podsljemenska zona, gledam Zagreb i Samobor kad poželim :))

Neznam Meija jučer sam čitala jednog gospona seizmologa koji uopće nije optimistična a veli da se Zagreb može nadati jačem potresu da ovaj i nije bio nekaj.
Možda ubrzo a mozda i za 100 g.

Zrno, 10 dana sam bila 24 sata u trenirci, nisam dala nikome da zatvara vrata prostorija, valjda misleći da bum brže van kao opet zvekne, upaljena svjetla po noći kao klincima, još nisam, a ne znam ni kad bum, raspakirala torbu s nužnim stvarima... Oš još? :))

Sve će ovo u zaborav past, brže nego šta možemo, uopće, pretpostaviti.
Jednostavno je tako.

A dok traje, nije nam lako... Nikad gore.

Zrno, mene je nakon jednog užasnog požara, prije puno, puno godina,
toliko strah požara, da i dan danas, kad idem liti, na kupanje, bacin oko,
da vidin di bi i kako bi, ako....

Uvuče se strah, pa te potpuno razumin, ako si doživila potres, da ga se bojiš...

To nitko ne zna, ali dobro je kaj zg nema velike tektonske pukotine.
Statistika ipak nekaj govori, pa je dobro u to i vjerovati

Meija sve ja to još i više. ...;))
Naj ugodnije mi je u autu na parkingu i da me nije sram bila bi stalno u autu ; (
Drago mi je da nas ima još takvih pa se razumijemo.
Sve radim pod strahom i s pitanjem hoću li stići. ...obaviti higijenu, skuhati, i td. ...

Mmazo, nadam se.
Čovjek pomalo zaboravlja i opusta se inače pod stalnim presingom. ...odu živci.

Zrno, ako se i dogodi, nećeš ni osjetit :((((

Cyladi to je super ako ne osjetiš.
Problem je kad moraš dugo osjećati. ....:(

Zrno, kad je zveknulo, prva reakcija je bila - prodati kuću i kupiti stan negdje u beton, u NZ, na prvom katu :)
Ili otići u šumu, u brvnaru...

Nadam se da si ok s nekretninom

Zrno, stres je najgori za zdravlje, pa bi bilo pametno,
ako ikako možemo, živit u miru, s ovom situacijom... Jer... Možda potraje.

Biti stalno napet, definitivno nam šteti.

To ti ja tako sebe, vrlo brzo uvjerim i funkcionira.
Drukčije bi teško podnila i ovo.

Pa šta Bog da.

:***

Ma neće, to je to.
I sad si mislim kako je dobro imati i kontenjer kućicu u planinama :))

U ulici smo svi izvukli aute na cestu, za svaki slučaj, a u ponedjeljak sam morala van i trebalo mi je 2 sata da izgmižem, ono, kaj ako opet lupi, a ja sam u gradu... Vozim i dalje srednjom trakom i bome brže nego kaj treba :)

Ma jok, kaj bi me bilo frka, ja to samo onako... :))

Bome, to nećemo nikad zaboraviti..taj zvuk paklene tutnjave.
U zgradama je koma to ljuljanje, ne znam...

Maksimir, vidikovac. :)

Vjerujte mi da ja sada nakon mjesec dana prvi puta govorim o svom strahu.
Do sada nisam jednostavno s nikim to mogla podijeliti.
Neka luda blokada u meni.
Meija kaj se tiče štete. ...nešto popucale žbuke i nije ništa kaj gletanje i farbanje neće riješiti.
Da bar mogu i sebe "pogletati".
Na svaki potmuli zvuk reagiram nenormalno ; (

Je Jimi. Pogodio si.

Cyladi. .."struganje zidova" uh.

Mmazo je treba vjerovati.
Moramo dopustiti našem anđelu da nas cuva i ne sumnjati u njegovu moć
I to sam u ovom čitanju svega i svačega negdje pročitala ;))

Meija i ja sam taj dan otisla kod prijateljice u Savski Gaj.
Vjeruj mi da se uopće ne sjecam kako sam ja do tamo vozila?

Neka si progovorila o strahu!
Super.
Sad znaš da ne moraš ništa držat u sebi, nego izbaci van... I odma ti je lakše.
Podiliš s nama i eto to je to...
:)))

Mmazo ♡* ;)

Zrnči, ne ponovilo se, ako te tješi mislim da je sad vrijeme da se prioritet napokon poslože kako trebaju.
Preživjet ćemo :)

Cyladi, dobro veliš ;)
Resetiralo nas, nadajmo se na bolje.

:))

https://www.youtube.com/watch?v=wQNirj6lbGY

Treslo se po propisu kod mene, kamoli ne kod vas koje ste blizu. Sve ste mi prošle kroz glavu jeste li dobro. Malo mi je posložilo čaše, pootvaralo ormare, kući, barem što vidimo nije ništa. U stanu u Utnama nije baš nova zgrada, ali je prvi kat i kad sam drugi dan došla pogledati eventualnu štetu- baš ništa, niti traga poresu.

(ja sam mislila kampirati u drvorištu, ali je baš taj dan zahladilo i za dan, dva zaboravila na potres)

Pogni, dobro da možeš mirno spavati, kod nas nekih nema sna više , a smrznem se i a kad auto prođe ulicom, kao da je zemlja tanja, i imam osjećaj da će se rupa otvoriti, ma samo glupi osjećaj.
Nikada neću više spavati opušteno.

Potresi u cijelom svijetu, godinama se provlače, a svaki veći meteir kad prođe , mislim da donosi gravitacijske promjene
koje utječu na zemlju.
Tko zna kad će se planet drastično mijenjati, stalno se oblikuje.
Pa , očito smo u tom periodu.

Pogni, ovaj dio od Jaske prema sv. Jani nije tako jako osjetio....ali u mom selu pod Japeticem su se zdrmali fest.
A tu podno Sljemena grozno i nezaboravno!
Ove manje od 3 niti u novom zg se nisu osjetili ali ovdje gdje sam sada osjeti se i onaj od 1. No valjda sam se previše senzibilizirala :p :( a takvih je bilo na hiljadu.

I ta kombinacija ko u horor filmu.
Potres, odurna infekcija i još je i zahladilo taj dan ...

zrnoobzira, ja sam u Okićkom gorju, mi smo puno bliže ZG nego što je to Sv. Jana. Imam dosta svojih strahova, srećom, potres nije jedan od njih. Na to ne mogu utjecati, pa ježi ga,.. ako mi je suđeno pogodit će me meteor iz vedra neba. A za materijalno se ne brinem. Već sam se više puta kućila od početka, mogu opet..

Ako ne računam brigu za svoje bližnje, jedini stvarni strah imam da me prestane služiti mozak.
A protiv toga me ne žele osigurati niti osiguravajuća društva.

Briga za bližnje i nemoć... da se neznam koliko trudim ne mogu ih zaštiti...

Ja bio na par kava u Zg...al me ni jedna nije tu vodila..
Lipo izgleda..
Zato odsad ako koja zove na kavu, uvijet...može..al tamo ;)

Fato u pravu si.
Taj strah i je posljedica nemogućnosti pomoći ni drugima niti sebi.

E dovla, ako TU nisi bio to ti je ko da nisi ni bio na tih par kava ;))

A e..:(((