tko se boji virusa još, tri za groš, tri za groš. virusa se ne bojim ja, tralalalala.
tog užgalog jutra, 13. 10. 1493 godine gospodnje. zbio se nemili događaj i to časkom poslije milog događaja. imao je kiseli okus, onako po kiselom kupusu, ali dok se kupus gazi sa ne opranim nogama.. ja i moj odani rob, šetali smo tihim oceanom, nogu pred nogu. zabolješe me noge i naredim slugi neka me nosa..ali gospodaru, ne mogu, umoran sam i teški ste..pljasss, flisss, proradio je bič.. šuti robe i (dejstvuj) kako ti kažem..jel ti znaš zašto se ovo zove tihi ocean.. začepi labrnju i slušaj.. tek kad poteče krv, počne slušat..upozorili su me na tu anomaliju kad sam kupovao roba.. i moram priznati da taj moj rob ima kvrgava leđa, nije se baš nešto nosat na njegovim leđima..bolje da sam išao pješke, ali moram iskoristiti roba do maximuma..kad smo bili na sredini tihog ok.eana, skoro sam pao na guzicu od iznenađenja..naišli smo na Ercegovce kako plešu kolo na moru, čačkaju nos i glasaju za Adeze. ja sam samo promrmljao, nebo otvori se..ne bi ovo štel komentirati, imam pametnijeg posla.. i ovo ne pokušavajte kod kuće, da vam ne dođe Matija Vujica pjevat, u svojoj novoj kreaciji sa likom Kurona vajrusa, onda ste najebali.
16.07.2020. u 8:04 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar