hodam kroz zidove

neki dan smo ja i moj rob krenuli na put u svemir..za tu je priliku rob preuredio mog limenog ljubimca, tako da može letjeti. nazvali smo ju leteća Mazda, misija imposibile.. kad smo bili visoko u orbiti, istjeram ja roba, nek ide van prošetat zrakom i nek proba disati..ali gospodaru, kako ću šetat zrakom i disati kad nema zraka.. trebam skafander, boce s kisikom.. mater ti neposlušnu, šuti robe, šetaj vani i diši..izguram ja njega i prislonim nos na staklo. on se izbečio, počeo teško disati i paničariti. meni je to bilo smiješno i još sam mu kroz prozor pokazivao dugi nos i belj, belj. jadničak, čak mi ga bilo malo žal, ali tko ga jebe on je rob, kupit ću si novog roba. a možda se i on nekad vrati, kad istraži svemir. kaj pričaju ljudi da ti za to treba oprema..evo će im moj rob pokazat, bez ičega, čak i bez volje i svog pristanka će napraviti čudo..kad istraži svemir, vratit će se on, ipak su robovi odani i poslušni, ne bi on bez mene mogao živjeti..sve dobro u životu ja sam mu priskrbio..ako otkrije novi planet nazvat ću ga po sebi, baš se jedan planet mora zvati habucibe..na njem ću uzgajat samo sise..sise bez glave i tijela, sa nogama i mufom.to je ono kaj nama muškima treba..u svemiru se sve može..idem si prespavati dok mi se rob ne vrati iz odiseje u svemiru. jeba mu pas mater ako se ne vrati, nek samo proba umrit, a da meni ne javi prvom..kaj je svemir, tko veli da je ogroman, beskrajan. ? ma veliki je ko moj vrt. ili balkon, svi se poznaju i znaju svakoga.

mislim da si ti onaj što šeta drumom i uzvikuje, sise, sise mi dajte ako boga znate.

krelec, kako si me prepoznao, a malo sam zamutio glas.

a jebiga, obnevidio, zubi poispadali, pa je sluh valjda kompenzacija

niš te ne razumijem, jel ti to preko đempera govoriš?