Na onoj hridi, što nad morem strši,
Samotan bokor ruža žuka cvate,
I kad mu lahor njihne brsne zlate
Mirisnom dušom oko mene prši.
Oh, nujan li je povrh ljute krši
Osamljen! Biesno u zimi ga mlate
Šibike bure; al netom se vrate
Proljetni dasi svoj zadatak vrši;
I, ne tužeć se cvate i miriše...
Kad njegov slatki miris me ovija,
Tad nejasna me hvata nostalgija;
Sva moja duša sjetom zamiriše,
Ko njegova, s ove pustoši i čezne
Da u Otajstvu počinka iščezne.
ŽUK, (Ante Tresić Pavičić)
08.08.2020. u 18:06 | Dodaj komentar
gužva ilija, a?
Autor: krelec | 08.08.2020. u 20:47 | opcije
bome jest, gužva
jebe me što ne znam gdje sam trajler ostavio, a prostorija brat bratu jedno pedeset kvadrata.
Ma pronaći ću ga, jer valja sutradan isploviti s prvim pijetlovima :-)
Autor: Illija | 08.08.2020. u 20:57 | opcije
evo ga na!
znao sam da sam ga ostavio pri signalnom pištolju kod treće noge klavira.
hvala na inspiraciji o gužvi.
Autor: Illija | 08.08.2020. u 21:20 | opcije