Na onoj hridi, što nad morem strši,
Samotan bokor ruža žuka cvate,
I kad mu lahor njihne brsne zlate
Mirisnom dušom oko mene prši.

Oh, nujan li je povrh ljute krši
Osamljen! Biesno u zimi ga mlate
Šibike bure; al netom se vrate
Proljetni dasi svoj zadatak vrši;

I, ne tužeć se cvate i miriše...
Kad njegov slatki miris me ovija,
Tad nejasna me hvata nostalgija;

Sva moja duša sjetom zamiriše,
Ko njegova, s ove pustoši i čezne
Da u Otajstvu počinka iščezne.

ŽUK, (Ante Tresić Pavičić)

08.08.2020. u 18:06   |   Dodaj komentar

gužva ilija, a?

Autor: krelec   |   08.08.2020. u 20:47   |   opcije


bome jest, gužva

jebe me što ne znam gdje sam trajler ostavio, a prostorija brat bratu jedno pedeset kvadrata.

Ma pronaći ću ga, jer valja sutradan isploviti s prvim pijetlovima :-)

Autor: Illija   |   08.08.2020. u 20:57   |   opcije


evo ga na!

znao sam da sam ga ostavio pri signalnom pištolju kod treće noge klavira.

hvala na inspiraciji o gužvi.

Autor: Illija   |   08.08.2020. u 21:20   |   opcije


Dodaj komentar