Didžej´ca linkofrikuša!

Samo sam došla pozdraFiti vas; pitati kak ste; možda nekome napisati Dosadnooo!!!, da ne ispadnem iz štosa, i tak ...

Kako god da ti je teško,
jer život je ponekada peško,
razvuci, makar prstima, osmijeh preko lica
- neka se vidi smijeha svaka crtica!

Tel mor tu nevr_mor,
hu lavz ju ol
for evr end mor. :D

Kisi-kisi! :*

p.s. nakon 18 min i 37,5 sekunada ... ne da mi se čak ni to.

Pitam se kako da se oprostim od ovoga mjesta koje mi je već odavno postalo besmisleno, i svaki put kada sam odlučila da više neću plahutariti po ovome sajtu, povuče me neka nazovi nostalgija, znatiželja, s nadom da će se ovo mjesto revitalizirati, postati donekle ok kakvo je bilo nekada, da će se malo ubrzati protok ideja, ma u kojem obliku one bile, svaka kreativnost je dobrodošla ... i ništa.
Usporedba Iskrice prije cca 10 godina i sada je, najobičnije rečeno - nebo i zemlja. Doslovce.
Tada je bila doslovce živa, vodili su se živi razgovori, stranice bloga su preskakale toliko da ih nije bilo moguće pratiti - napišeš nešto, odmah imaš par komentara, dok odgovoriš na njih - već si na drugoj stranici i to je bilo grrrr! :)))
Nisu se lijepile fotke u prevelikom formatu i količini pa da bi se time izbacilo pet blogera ispod. Ljudi su komunicirali doslovce kao da komuniciraju uživo. Znala sam reći da kada dođem tu, da imam osjećaj kao da sam došla u kvartovski birc u kojemu znam sve ljude pa se selim od stola do stola, jer svaki stol (blog) ima svoju temu, i dođem ih makar pozdraviti, ako već ne želim učestvovati u sijelu/prelu.
A onda su došli "oni" koji su zamutili vode ... i slabići su se poveli za time - odustali. Pod egoljubnom parolom - ne bu mene ni´ko jebal ...
Pa eto, ne bu tak, a ne bu niti nikak ... da ne bum sada još i prosta. A kaj i da bum, ionako nitko ovo ne čita. Ako i pročita, ne komentira. Ako komentira, onda je to pećinska žvljotina i link kraj nje. Ne okrivljujem nikoga kaj je tak, osim sebe kaj sam nasjela na istu foru inercije i ignorancije. Ali vidim, čujem i razmišljam ...
Žao mi je da smo se raspali, razišli i da ne opraštamo jedni drugima.
Barem ove blogovske pizdarije.

Vjerujte mi da je bio lijep osjećaj kada nakon nekoga vremena skužiš da imaš PRAVE online prijatelje. Ne one stupidne folere na fb ili ig. Tu se je moglo lijepo napričati s ljudima. A onda su uveli pretplatu! Ma bravo! Pravi potez da bude još manje ljudi na Iskri!

Ma, ne da mi se više. Samo sam htjela reći, ako netko nije skužio, da mi je žao kaj je ovo mjesto totalno propalo, pri tome ne mislim na ljude koji su tu da su propaliteti, ali da je moglo biti drugačije - moglo je!

Stoga predlažem da skupimo sive mozgače na rpu pa da smislimo plan kako da si uljepšamo iskrenja dan!

I kaj reći na kraju neg sam vidite ono gore - ljmfafm ... :D

Dobar ti dan Nevr!!!
Eto..neka je i žvrljotina ali....dajem si jeziku i ovo malo mozga kaj imam da nekaj velim.Pred 6 godina sam došla na ovo prečudno mjesto...i..najprije sam se usrala od straha.Dvije tri osobe su mi poželjele dobrodošlicu....sada pozdravljam Purpurnu i Ališu....dvije predivne osobe koje su mi davale podršku...ostale ne nabrajam jer cu sigurno nekoga zaboraviti a bilo je naravno još dobrih i dragih ali..njih dvije su mi dale i broj moba i bile smo ok.Naravno...Purp je otišla..oprostila se u profinjenom stilu i nikada se više nije vratila ..Ališa je povremeno dolazila ..no ..imam vas sve i Vip-u..nije već duže bacila pogled ili je nevidljiva.
Kako god...izgubili smo dvije sigurno predivne osobe.Onda su se redale jedni za drugima odlazili.Neki se više nikada ne pojave ..neki tek navrate da se uvjere da nisu pogriješili što su otišli.Ja sam dva puta odlazila..i ..ne želim niti misliti a kamo li pisati imena ljudi koji su me tada otjerali.Kada sam shvatila da nije problem u njima vec u meni koja sam im to dozvolila....taj trenutak je za mene općenito bio velika prekretnica u životu.To je bila ona upaljena žarulja iznad glave i sve ti postane jasno.Tada su iz moga života nestali mnogi ljudi koji su mi izvlačili život i radost života iz mene.....godinama.Taj trenutak je promijenio moj život i ja sam odlučila ostati na ovome mjestu sve dok ne odlučim da bude drugačije i niko i ništa na to ne može utjecati.
Ima nekolicina ljudi ovdje koje baš volim i veselim se pisanju sa njima..sa nekima se čujem povremeno ..a neki su me i osobno upoznali i žao mi je što moram reći da što se tiče muškaraca..nisam sa nikim ostvarila ništa dalje od kave i razgovora..nekad vrlo ugodnog a po nekada neugodnog.Kada bi bilo tako lako naći osobu za život u mojim godinama ...ne bi nas toliko bilo ovdje..valjda.
Nevr....žao mije ako si odlučila da više ne budeš ovdje jer ...i sa tobom sam imala dobar odnos i komentirala sve za sto sam smatrala da imam kaj za reći i neću se ispričavati ako su bile žvrljotine ....valjda bolje nisam mogla.Nekada čovjek napiše nešto tek da nekome da do znanja da nije tu bas bez veze i da ga se čita.Osim 2,3 blogera...ja čitam bas sve..mada ne komentiram često jer..ni ja nisam dobro ..a ne smijem napisati da sam loše jer se odmah nađu oni kojima je teže nego meni i napadaju ko ose...i jednostavno...ne da mi se.
Hvala ti za svaki komentar do sada i nadam se od sada:-)))))

kaj te hiće?

da je trebalo biti drugačije, drugačije bi i bilo