hodam kroz zidove

nekad davno, jako davno, davnije od svih davnina (majka svih davnina), točnije da budem precizan, jućer, poslije dnevnika,
kojega ne gledam, niti slušam, začuo sam jauk i lelek susjede. njen sin je odlučio otići u Irsku raditi.
nemoj Ante, majka te moli.
naći će se neki posao i za tebe ovdje. ne idi sine, možda te više nikad neću vidjeti, stara sam, sine, trebaš mi,
ostani uz svoju majku. ne mogu majko, imam puno godina, ovdje bogu kradem dane, kako ću se oženiti, siromašni
smo kao crkveni mišovi, ne mogu trpiti ovo siromaštvo više. i bi tako, majka je i dalje plakala, a Ante je otputovao
u tuđinu, daleko u pizdu materinu. prošle su godine, majka je ostarila, kad je jednoga dana dobila brzojav da je njen
Ante poginuo, tamo u tuđini, u pizdi materini. starica je pala na zemlju i od šoka za svojim jedincem, jadnica
je zaklopila oči. e sad, kaj da rečem posli ovoga. tko je kriv, zašto Hrvati i svi ostali moraju otići i tamo daleko,
jako daleko, moraju raditi dan i noć, da bi nešto prištedjeli i slali svojim roditeljima, ženama i djeci. i onda ti isti troše taj
novac u Hrvatskoj, sa pun kurac PDV-a, carina ii ostalih nameta. tako država tura svoje ruke u đepove jadnih, kojima je
taj novac jedina veza sa najmilijima, sinovima i kćerima u tuđini, pripizdini.
ja sam za to ljudovi, da mi potjeramo vladu i vladine vandale, neka oni idu van tražiti posao i patiti se. a mi idemo
urediti državu po mjeri obićnog čovjeka, čemu rat, čemu sve, kad se svi isele, tko će hraniti te naše lopine, pa
neka uvedu porez na dimnjak, na kvake na vratima, ali crkvi neka daju njeno, ne daj bože da oni nemaju.
a njihov vapaj, množite se, nas Hrvata imam malo. neka ih potakne i vrate taj novac koji dobijaju od naroda
(kmetova) i neka izdržavaju siročad, i onda neka viču sa oltara, malo nas ima, roditelji rađajte više djece.
nije nas malo, previše nas je, bit će nas koliko treba, kad ne bude sirotinje. onda je znak da nas treba točno
toliko koliko nas ima, još malo pa će svećenici krstiti vlakove i autobuse kojima narod odlazi u tuđinu,
u pizdu materinu. vlado, a da se vi malo vozate u jednom smjeru.???
i ovo ne pokušavajte kod kuće, još moram spomenuti sise, da ne bi neki mislio da nisam NORmalan,

umjesto Antea, mogao je biti John Smith ili Hrvoje Horvat., sve isto je.

meni mam suze krenu kad vidim neožbukanu kuću. majkemi.

habu, srećo, evo sam ti pročitala profil :D

samo 12 godina mi trebalo, taki mi ritam da te pitam. mislim da mi rastu treći zubi. evo, pipam. raste nešto. rakovi nisu tvrdi ko kamen, jelda

jemaš ti praF, ja isto mrzim ne ožbukane kuće, to je zločin, genocid (žbukocit), odmah me srce zabole, ljudovi, ožbukajte si kuće, pa makar vam posli pisali grafite. samo ružno je vidit, kuću bez žbuke. kaj nemate novca za žbuku.? pa gdje ste uzeli da nemate. dajem vam 10 dana, posli toga rušim, sve što je ne ožbukano. to vam kažem ja Žbukomen. i ne šalim se, nisam ja Bandić Milan.

neko je kačio Šarla i malog čovjeka, eto što su gole cigle, od stoljeća sedmog. a da viš kako Kosovo l'ska, bogte, sve im novo i sve im naraslo. alo. jel ovo moje zub il rak, jbt. imam para za račune, a ne otvaram ih, gomila pol metra. co to je, doktore

povadi si sve zube, ako te jebu, i pij samo Frutek, on je hranjiv i za SITAN., kad ojačaš, onda prijeđi na pivo Pan, na slamku.

JA SAM JEDAN DAN JEBAO DVA DANA!!!!

kjele, lažeš, nitko ne može jedan dan, jebati dva ili više dana. idi se ispovijedi.

Salsa...
Aaas...
Aaaa..

Jel ko vidio..
Grunfa..

Lukaaaa...
Krumpiraaaa.
zeljaaaaaa..

Zmmiiijaaa...
Maaartiiiinaaaa..

ITD.

Mladihhhhh..akhhh..bljak..
Brkulja od kuruze...
Mooooštaa..
Raššštike...

Aaaaa..
Jeeeee.

pečenih kestena i mošta, pa sračka, proljev, povračetina,

Hab...

A kopriva..
Tikava...

I ono malo:
Zašto je aldo moro umrijet..

Aldo Moro, jebate i ja se toga sjećam.