O životu

Priča onako kako je ja vidim.Sama priča mi nije
poznata pa pišem onako kako ju ja vidim i zamišljam.

Mirjana je udovica (to znam jer živi blizu mene) nakon
muževe smrti ostala je živjeti sama u velikoj kući.
Djeca su otišla svako svojim putem.Bila je usamljena
a i finansijski nije baš dobro stajala.Od muževe mirovine
teško je sastavljala kraj s krajem.Odlučila se da iznajmljuje
prizemlje kuće,a ona je živjela na spratu.Na oglas se javio
muškarac nešto mlađi od nje.Bio je gluvonijem,miran i
blag čovjek.U zadnje vreme često ih sretnem kad idu
prošetati ili u kupovinu.Činimi se da se dobro slažu i
simpatični su mi.

Simo je nastradao u ratu i ostao nepokretan.Zbog svog
zdrastvenog stanja postao je pomalo grub i bezvoljan.
Na njegovu sreću žena se nije predavala sudbini.Trpjela je
njegovo loše raspoložnje i ne samo to nego ga je uspjela
nagovoriti da počne hodati s hodaljkom.Par puta sam ih sreo
dok su hodali.Ona bi pazila da on ne padne i povredi se.
Nosila bi stolicu da on može sjesti kad se umori.On je jedva
vukao nogu za nogom i nešto gunđao.Nastali su hladniji dani
i ja sam rjeđe išao u grad pa ih jedno vreme nisam viđao.
Ljetos sam ih ponovo vidio.Sada se Simo lakše kretao i
nije više gunđao.Jednom sam ga vidio da se smije slušajući
neku priču svoje žene.

lijepo napisano! Hvala =)