Drle
Autor: eteerniis | 01.11.2020. u 8:39 | opcije
Horny
Autor: eteerniis | 01.11.2020. u 8:39 | opcije
Luna
Autor: eteerniis | 01.11.2020. u 8:40 | opcije
Kribo
Autor: meija | 01.11.2020. u 8:46 | opcije
Pakleni
Autor: meija | 01.11.2020. u 8:46 | opcije
Zadranka, ne znam joj više nick :(
Autor: meija | 01.11.2020. u 8:46 | opcije
Ček da nekaj nađem
Autor: meija | 01.11.2020. u 9:08 | opcije
https://www.iskrica.com/weblogs/post.php?web=14767&log=515388 moj zapis kad je Kribo otišao, o nama ovdje...
Autor: meija | 01.11.2020. u 9:10 | opcije
Drle
https://www.iskrica.com/weblogs/post.php?web=19931&log=433789#comments
Autor: meija | 01.11.2020. u 9:14 | opcije
Kribo
https://www.iskrica.com/weblogs/blog.php?id=14118
Autor: meija | 01.11.2020. u 9:15 | opcije
Medo
https://www.iskrica.com/weblogs/post.php?web=18436&log=547902
Autor: meija | 01.11.2020. u 9:17 | opcije
Horny
https://www.iskrica.com/weblogs/post.php?web=20861&log=508783
Autor: meija | 01.11.2020. u 9:18 | opcije
Njihovi zadnji zapisi...
Autor: meija | 01.11.2020. u 9:20 | opcije
ovo je neprocjenjivo.
hvala na trudu.dosta mi to znači.
Autor: eteerniis | 01.11.2020. u 9:25 | opcije
Dan za sjećanja, pa i bloška
Iako, Mede se sjetim često i baš mi fali, jako :(
Bio mi je kao stariji brat, netko na koga sam se i ljutila, znao mi je ići i na živce, ali ga zbog toga nisam ni malo manje voljela
Autor: meija | 01.11.2020. u 9:27 | opcije
Ete, nisam ja, na pvt mi je poslao jedan nick s kojim znam ponekad razmijeniti koju o blogu, vidio je ovaj, pa i ovako se pridružio nama
I onima kojih više nema...
Autor: meija | 01.11.2020. u 9:29 | opcije
Nadam se da ovo nije problem..ali...ovaj zapis me jako dirnuo!!!!
Jednom sam promatrao Andreina stopala koja su izvirivala ispod prekratkog pokrivača . Na palcu zalijepljen flaster i mrve crvenog laka. Potpuno strano stopalo koje kao nikada prije nisam vidio. Razmišljao sam koliko bih još puta morao držati njeno stopalo u ruci i koliko bi još puta morala okrznuti se njime o moje tijelo da bi prepoznao njeno stopalo kao nešto poznato, srodno. Tko zna kamo hoda to stopalo i kakve je pute već prevalilo, čemu se čudi, što ga plaši, u čem uživa. Kako je izgledalo u majčinoj utrobi i onda kada je po prvi puta osjetilo tvrdo tlo. Trne li od hladnoće koja probija iz asfalta u čizmici od umjetne kože dok čeka gradski prijevoz i jeli mu sad udobno ovako opuštenom i zagrijanom. Ništa ne znam o tom stopalu koje korača mojim stanom i na kom ostaju sitne ljuskice moje kože. Nije li takvo prepoznavanje strano i drugim ljudima ili jednostavno ne razmišljaju o tome kao nečem važnom. Ja nikako ne mogu zanemariti činjenicu da ni nakon tri godine to stopalo ne prepoznajem kao dio tijela kojemu pripadam.
Kribo...žao mi je što te nisam upoznala bar kao blogera...ovako nešto napisati može samo netko tko život gleda očima kako ga gledam i ja.
Neka je mir svima koji nisu više sa nama!!!!
Autor: arapo | 01.11.2020. u 9:37 | opcije
keruan
Autor: funny55 | 01.11.2020. u 21:40 | opcije
Da, ni njega više nema
https://www.iskrica.com/weblogs/post.php?web=9740&log=433916
Autor: meija | 02.11.2020. u 18:01 | opcije