Jednostavno tako!

.

Kakva lijepa boja, narančasta. I, gusjenica na cvijetu.

Gusjenica ukusan doručak našla :- )
Lajk za fotku (onaj sa srcem)

O, 65-ca, hvala. :-)

:-))

Calendula officinalis, neven, jako ljekovita biljka

A, to je neven. Đusi zna. :-)

Ja sam studirala 2 godina na Farmaceutsko-biokemijskom fakultetu u Zagrebu, poslije sam se prebacila na Biologiju i kemiju.

Profesor iz Ljekovitog bilja mi je bio Dr. Fran Kušan.

Dr.sc. Fran Kušan - botaničar.

Evo ga na slici.

Bio je malo stariji dok je meni bio profesor, negdje 1966.

Tu je još mlad.

Jel ga prepoznaješ po slici?

Bili smo u Botaničkom vrtu u Schrottovoj na Šalati, ubrao bi prije predavanja hrpu različitog bilja, držao predavanje i svaka je biljka dobila svoje latinsko ime i narodno ime.
Isto to je zahtijevao od nas studenata na ispitu, morali smo prepoznati svaku biljku iz naramka.
Ja ga se sjećam kao starijeg korpulentnog gospodina.

Hej darling, to je bilo prije, čekaj da sračunam, oko 54 godine, helou...

Osjećam se na Iskrici kao Number One.
Hahaha!

Još postoji taj botanički vrt u Šrotovoj, po njemu je dobio ime.

Ajde, nemam tolku bradu (nešto brkova imam), i ne vozim se u invalidskim kolicima.

Više od pola stoljeća je prošlo.

Da, Alagavićeva, Scrottova, to mi je tada bilo blizu kuće.
Tam sam i išla u Osnovnu školu, Mesićevu.

Znači, tu je još mršav na fotki. :)

Nije se tak nosilo s leptir mašnom, ova slika je od puno prije.
Ja sam kupovala već stvari u Trstu, slične kao i danas.
Ja sam onak bila mlada i zgodna, on je bio fini stariji gospodin.

Znam da si išla u I.G.Kovačić školu, više puta si to napisala. :)

Ne mogu reći da mi je život brzo prošao, jer svega je bilo, ali uvijek je nekako prekratko.
Gledam na TV neki dan, tu se osmrtnice prikazuju na lokalnom programu, da imaju ljudi i preko 90, ali najviše umiru oko 60. i 70.

Ne, nisam, Dragice i Rade Končar se zvala, I. G. Kovačić je bila suprotna smjena. Ali ista škola.
Neke su mi se stvari vratile u sjećanje, valjda kad se kraj približava, sve se razjasni :)

Da, tada najviše umiru 60/70.

Tako se na početku zvala škola.

Ja sam 72, ali sam još dobro, ne znam kad ću početi biti loše.
Moj tata bi rekao, dobri geni kćeri.
I ja tako mislim.
Gledam babe na teve, 50 i nešto godina, ja sam bolja.
Ali eto, valjda geni.
Da se razumijemo, ima i dobrih baba.

Gledam sad na Googlu, oni su to nešto pobrkali gimnazije i osnovne škole, šta mene ne pitaju.
Trebalo bi napraviti sastanak u Zagrebu generacije 1948....malo bi ih došlo.

Jesi s kim u kontaktu iz škole?

Nisam, ni s kim.
Niti iz Osnovne niti iz Gimnazije.
Nikad nisam bila zainteresirarana.
Ma jesam, par godina sam dolazila na godišnjice mature, ali onda mi se dogodio život, brakovi, djeca i 1988. sam se iselila iz Zagreba u Italiju.
Točka.
Kad sam radila Facebook 2008., stavila sam neko izmišljeno ime, da me nitko ne bi pronašao. Ljudi rade suprotno.
Žele biti pronađeni. Ne ja.

Pa, trebala si bar s nekim ostati u kontaktu, iz domaje. :)

Nemam potrebe.
U stvari imam sestru i maćehu u Zagrebu.
I to je to.
Za Zagrebom sam prestala patiti negdje nakon 10 ili 15 godina od kad sam se bila iselila.

Ne pere te nostalgija!

Da se razumijemo, Zagreb je moj, imam uspomene, hodam po njemu zatvorenih očiju, naravno po centru.
U neke dijelove grada nikad nisam zalazila, pa ni dan danas.
Naprosto nemam potrebe, nikog nisam poznavala tamo.

Ali kada dođem u Zagreb, ne idem nigdje, ne srećem nikog.
Kada idem na more, isto tako, kad se vratim tu, opet isto.

Po Zagrebu hodam samo dok obavljam dokumente ili od moje kuće do moje sestre.
Volim ja biti tamo, ali neću sada misliti o tome, ipak me hvata nostalgija, a ništa ne mogu zbog glupog Covida.

Vidiš, ipak ti je u srcu Zagreb.

Ipak je.

:)

fuj je ova gusjenica:)
kvari mi dojam:)

Ne kakaj ete. :-p