naprimjer'

Podne.
Taman podne,
taman sjenka mog tjemena
na tjemenu sekundu stala,
- kad naiđe Sin Sizifov.

Sav na Oca Sin Sizifov,
a kupio rukavice Sin Sizifov
ne bi li se prikrio.
Oko Sina Sizifova poslovni prijatelji
- sabralo se bijelo roblje
dobrovoljno na svoj rad.

Ljubim ruke,
ljubim samo vaše ruke
(Otac Sizif sam je kriv
što prilazi svom kamenu
što se kurči ...
...što ne kupi drobilicu.)
To zausti Sizifov Sin,
a ne reče
nego reče Sin Sizifov.
Ljubim ruke ...
.... ljubim samo vaše ruke.

Opet podne.
Podne nikad nije palma
nikad maslina
podne jest čempres uvijek
jeste toranj.

Bodež jeste,
gromobran
povazda krov moje kuće
temelj nikad.
I kad sjenka sekundu stane
nailazi Sin Sizifov
ljubiti ruke.

Ile, ja ću tebe samo pozdraviti, i skromno priopćiti da pijezmicu nisam dokučila. Trudila se jesam. No, moje možđane nisu uspjele. Et... :)

Gura Sizif kamen. Pored njega stoji Edip:"Pa zašto guraš kada znaš da će se otkotrljati nazad? Zašto?-Edipe! Jebi si mater!"