hodam kroz zidove

neki dan sam se probudio u pratnji svoga sluge Joze. on je jeo kiflu, a ja nisam jeo kiflu, jeo sam slanac sa šećerom. on je po nacionalnosti odani rob, a ja nisam po nacionalnosti, ja sam samo prgav i nadrkan. a probudio sam se teško i znatiželjno, u krevetu nepoznate žene. upitah slugu, Jozo, poznaješ li ti ovu nepoznatu ženu..ne, gospodaru..de je onda makni štapom od mene Jozo. Jozo se ulijenio i pravio da ne čuje.. opalim ga bičem i raskrvarim mu leđa, tek onda je lijena mrcina skočila.. a mogao je skočiti u zrak bez motke, ka ovi sa motkom.. to nije prošlo nezamijećeno i sjatili se manageri oko njega. jel oš prodat slugu, pa koliko tražim.. ma napušite se kurca, ne prodajem slugu..Jozo je bio dirnut mojm brigom za njega, toliko da je ponovio taj skok, samo ovaj puta sa kečapom.. zapljeskao sam mu po obrazima i otjerao ga u kut..ovo je opet nagnalo suze svim domaćicama, koje su odmah skinule gače i ponudile mi svoje sise i guzice..ja sam samo promrmljao, Jozo, završi ovaj text, ugasi svjetlo, i budi spreman ako te zatrebam..možda budeš jebal. dobro je imati roba.. jel imate vi svoga roba, da razmjenimo mišljenja o njima.?? ja kažem da je bič najbolji za njih, a svi drugi, se oslanjaju na ogradu, a ja nemam ogradu, ne naslanjam se na ogradu, ogradio sam se od ograde, ne volim ograde, ograde dijele ljude, srušimo ograde i ograde nazovimo..hmm, kako..?? znam, pa valjda ograde.?

Kažu da je svaka noga u guzicu korak naprijed!

don Habio se opet vratio u formu....preskače sve ograde...

Samo deri stari..
Vristim na tvoje zapise :D :D

:-)