hodam kroz zidove

taj moj maleni Patrik, koga sam od milja zvao pa3četo moj, iako ne moj, a ipak moj, zavolio me, da se to ne može opisati.. nije znao što sam mu ja, otac, očuh, prijatelj, znao je samo da sam ja njegov Josipel. ni ja nisam znao što mi je, sin, posinak, prijatelj, a bio mi je sve..slijedio me kao sjena, imao sam sjenu u sjeni, nisam mogao na wc-e bez njega, pratio je svaki moj korak, vješao se po meni, ništa nije radio bez mene, a ni ja nisam mogao ništa raditi od njega.. da, dijetetu sam bio cijeli svijet..ljudi su se čudili, kako mogu toliko voljeti nekog tko nije moj sin i obratno..često je znao sa mamom odlazit na nekoliko dana u svoj grad, jadan je plakao kao kišna godina, mislio da više nikad nećemo biti zajedno.. gledao me sa tužnim očima, očima tuge, koje su u drugiim očima izazivale tugu, gledajući taj pogled. znao se probudit i vikat na mene da moram progledat, da se moram igrat s njime..nitko ga nije smio hraniti, oblačiti, brisati guzu, samo sam ja to radio najbolje..onda sam ja jednoga dana umro..došao je do mene i skakao po meni mrtvom..Josipele, probudi se, otvori oči, idemo meni kupiti ben teena..šta je dijete znalo, šta je smrt, a ja više nisam znao šta je život..razljutio se na mene što se ne dižem, nisam ga nikad tako povrijedio..ta uvijek bih ustao i igrao se sa njime, sada to nisam uradio zbog jedne obićne smrti. pokušali su mu objasniti da sam ja mrtvac, leš, nitko i ništa, ali on je vidio u crtiću da se ne umire, samo se digneš i ideš dalje..kaj se ja više nikad ne budem igrao sa Josipelom, kaj on mene više ne voli. zaplakao je i ozbiljno se uvrijedio na mene..nije se više htio igrat sa mnom, nepokretnom, ležećom mrcinom..i mrtvom mi je bilo teško gledat suze, tog malog djeteta, pobojao sam se da ne umre od tuge za mnom.. ustao sam ignorišući smrt i zagrlio ga..neće smrt pobijediti moju ljubav prema tom dječaku..tamo gore na nebu neću nikome nedostajati, nema tih nebeskih suza, zbog kojih bih ponovo napustio tog malog, zemaljskog anđela. no ipak se bojim, da neka druga ljubav, ne ubije ono što smrt ne može ubiti.. I ovo ne pokušavajte kod kuće, sprovodi su skupi, ne isplati se umrit, a testament nisam napisao, neka se ucviljena obitelj potuče, koga sam najviše volio, a najviše sam volio sebe, i sebi sve dajem i ostavljam, vratiti ću se ja.. sise su zakon.

kako dobro, josipele, volimo te svi!
ali nije "ben teen" nego ben ten (samo jedan mali ispravak).

ispravak netočnoga navoda prihvaćen, ima li još netko na tu temu.? ako ne, vrijeme je molitvi i gablecu.

pođimo u miru bogu fala

kojemu se bogu danas molimo..? Alah mi se ne čini prihvatljivim. prežestok je. Jahve, neuvjerljiv, Buda, kao neka luda, Veliki Manitu, mani to, možda bog ljubavi, Eros, ??

Tvoja je mašta bezgranična..vjerujem da ti je takva i ljubav.Čitam te uvijek sa istim žarom ..jedino to više ne radim uz jelo...:-)))

OD EROSA BOGA UKRASCEMO KRUNU

https://www.youtube.com/watch?v=IrjYLgjY_3o

Erosu!

Arapo, ovaj puta mašta je stvarna, svi likovi i događaji nisu slučajni i ne namjerni. i ovo ne pokušavajte kod kuće.

Ufff....znam ja da je puno toga tvoja stvarnost i ..kaj da ti velim....život je to..ovaj put tvoj.....sutra moj..i neka nas..živi smo:-)

pa živili, naruči jedan Pan, hitro i za van, opet rečeš, da budem ja to došao platiti kasnije..

Jbt...pa imaš ti već pozamašan račun...još ni onu pizzu i pivu nisi platil kaj sam pojela za rođendan.....nemrem više na veru...nedaju mi:-))

čast svakome i veresija svakome, jesu se ti krčmari uzjogunili, ako nedaš na Veru, onda daj na Branku. malo flexibilnosti molim. idi onda k drugome ovaj puta, ja sad dođem da platim..samo da si beciklina zakrpam, nešće mi ga je prebušil.

imam ti ja jednu curicu s kečkama i peseka, svaki ih dan pozdravim, pomazim i oni mi vele da bu sve okej

Buga, sve bude OK, kod OK, korala, Wayat Earp i doc Holiday dolaze, sa svojim ganovima.