hodam kroz zidove

neki dan, smo ja i moj rob krenuli na put u svemir..za tu je priliku rob preuredio mog limenog ljubimca, tako da može letjeti. nazvali smo ju leteća Mazda, misija imposibile.. kad smo bili visoko u orbiti, istjeram ja roba, nek ide van prošetat zrakom i nek proba disati..ali gospodaru, kako ću šetat zrakom i disati kad nema zraka.. to čak i ja neuki crnjo znam. mater ti neposlušnu,ustaško-četničku, talibansku. šuti robe, šetaj vani i diši..izguram ja njega i prislonim nos na staklo. on se izbečio, počeo teško disati i paničariti. meni je to bilo smiješno i još sam mu kroz prozor pokazivao dugi nos i belj, belj. vikao sam mu, istražuj kmico, istražuj, imaš kanticu i lopaticu, kopaj, traži. svemir je golemi kao i tvoj kurac. jadničak, čak mi ga bilo malo žal, ali tko ga jebe on je rob, kupit ću si novog roba. a možda se i on nekad vrati, kad istraži svemir. ja sam jedinstveni i ne zamjenjiv, crnih dosada imaš koliko voliš.kaj pričaju ljudi, da ti za to treba oprema..evo će im moj rob pokazat, bez ičega, čak i bez volje i svog pristanka, će napraviti čudo..kad istraži svemir, vratit će se on, oklagija u mojoj ruci i bič, odmah ga udobrovolje i shvati da je gospodar uvik u pravu. a gospodar sam ja. ipak su robovi odani i poslušni, ne bi on bez mene mogao živjeti..sve dobro u životu ja sam mu priskrbio..ako otkrije novi planet nazvat ću ga po sebi, baš se jedan planet mora zvati habusise..na njem ću uzgajat samo sise..sise bez glave i tijela, sa nogama i mufom. .to je ono kaj nama muškima treba..u svemiru se sve može..idem si prespavati dok mi se rob ne vrati iz odiseje u svemiru. jeba mu pas mater ako se ne vrati, nek samo proba umrit, a da meni ne javi prvom..možda da mu bacim cjedilo, da stavi na tu tupavu glavu, i škarice za nokte, ako ga napadne kakva svemirska neman, da nije goloruk.i gologuz. divim se sam sebi, kako sam ponekad osjetljiv i ženskast. žena u meni često prevlada, sramim se svoje nježne crte.

i ja porazgovaram sa zavjesama kad ih skidam za pranje, a pogotovo kad in vješam natrag...

buga, sigurno ružno razgovaraš sa njima, nemoj tako, i možeš doći razgovarati sa mojima, moje su pristojne. jel tako zavjese..??

ma niiiijeeee ružan taj naš dijalog, one po svome, ja po svome, ali se na kraju dogovorimo

buga, nježno, nježno, nježnije. ja u stvari, brišem svoga pitona u zavjesu, kad sam gotov sa drkicom.