mozgovne onanije

Prije nešto godina zaključih da na ovom blogu zaista više nemam što napisati, niti komentirajući ulaziti u rasprave, pa sam se maknul, pa opet vratila misleći da ću se ipak zabaviti.
No, ništa me više ovdje ne zabavlja, a niti ja imam čime zabaviti publiku.
Teme o kojima bih pisala, zahtijevaju vlastiti bloški prostor. Stoga, zaguglah "kako napraviti svoj blog" i nakon zaista jednostavnog pojašnjenja, odustah od provođenja htijenja.
Et, prije 5 min odustala. Nikoga, sigurna sam, moje teme ne zanimaju, a bez interakcije s publikumom pisanje nema smisla.

Evo Ankice malkoc za bolje raspoloženje,
a i ma i balon negdje oko 50-e sekunde :-)


https://youtu.be/SvOsQpZK5zw

I o zdravstvu :-)

https://youtu.be/WqYTLxTdSN8

E, kaj je ono bilo s Vegom?

Ljudi koji pišu, obično pišu za sebe, pratio ih itko ili ne pratio. Ali obično ih se prati, samo treba vremena da ih uoči više čitatelja, a i tada, čitateljstvo se profilira i onog ozbiljnog je obično najmanje. Ne govorim o Iskrica blogu, naravno, govorim o ozbiljnom pisanju. A ovdje je najlakše dobiti čitateljstvo na način da se čovjek s nekim pokači, pa onda pretvori raspravu u javnu. Sad, želiš li baš na takav način dobiti ljude, pretpostavljam da baš i ne. Trnovit je put do zvijezda.

Zahvaljujem svima na komentiranju.