parablog

Sinoć sam nakon dugo vremena zaspala čim sam legla u krevet. Bez blejanja u svjetlo ekrana, bez ikakvih misli, primisli, zavrzlama koje prebacuješ za sutra iz dana u dan, iz tjedna u tjedan. Ne odbacuješ ih iz jednostavnog razloga što znaš da su rješive samo tebe nije još dovoljno prosvijetlilo da na njih odgovoriš i skineš teret sa duše. Prebacuješ, odgovor je možda u sutra. Zaspala sam zdravo, sretno, umorno. Nakon čaše pive. Da sam ranije znala da su stvari tako jednostavne... :D
No ok, sada kada sam se pohvalila, mogu nastaviti u dobro poznatom dosadnom tonu. Ja sam očito dosadna žena i to je moj krimen. Svi me pitaju ča mi je, a ja im kroz pismu pričam.. Dosadnost mi je, dosadnost me je zela. Ali neću razlagati dosadu, ima onih kojima to ide bolje.
O ranjivosti ću. Razmišljala sam jutros, ustajem rano ko šišmiš, koji je moj najveći strah. I mislim, dakle mislim, da se radi o strahu od ranjivosti. Od izloženosti. Od suočavanja sa momentom kada ništa nije skriveno niti je moguće skriti. Od shvaćanja da oči kojima se izlažeš su u stanju pročitati svu tvoju prošlost i prošlost tvojih predaka. Tvoj DNK. Od saznanja da te gledaju ravno kroz tvoje oči. Od doživljavanja sramote zbog golotinje, ogoljelosti do kostiju i još dublje. Nije to sram definiran nekakvim važnim etičkim zakonima, to je sram ustvari od grijeha koji i nije moj. Od istočnog grijeha. Pa brže bolje hvatam taj smokvin list da skrijem što se skriti da. A čemu? Zar nismo u ovome jednaki svi? Zar nismo u istom loncu tu gdje jesmo, na ovoj jedva vidljivoj točkici u galaksiji?

Tražim momka. U perspektivi muškarca sa kojim ću provesti ovaj život na zemlji. Tražim čovjeka.

Pips, chips & videoclips, Htio bi da me voliš
Link

Odličan zapiš

Baš si to dobro nanišanila.
Strah od ranjivosti kao teret veći od ranjivosti per se.

I uzrok mu našla u sramu

I lijek u čaši

To bi bila kratka verzija.
Bra’o sisterbro

Bome, počela si udarat sjaj patini :)

Kad te sram od ranjivosti safata, moraš u neku kućicu.
Ti odabrala moralnu
Tako mi se čini

Možda u Životu 2.0 mrvu pojačat čašicu za splasnut moralnu grbicu. Sve u deminutivčiću

Evo kontam, u šta sve ljudi mogu pobjeć od svog osjećaja srama. U koji oklop?
U grubost
U hladnoću
U prijezir
U indolenciju
U malenkost
U nedostupnost

Sve tenk do tenka

A sve što dobro “čuva” dobro i guši
Jebajiga

Znaš kako se ja borim protiv srama?
Prvi se pljucnem i prvi si nabijem nogu u guzicu.
Tak si stignem i prvi dat ruke za otepst blato sa ramena

Uz neizostavni “Konju jedan”

♞1

Uglavnom, budeš ti k’o lutka ®️

Flaj :)

Nekad ljudsko biće nesavršeno i takvo već kakvo je pobjegne i u crkvu. Nekad pobjegne na iskricu.
Pa mu kažu: u ovoj si crkvi našo/la boga molit ae

Viš kak ispadne nekak da se ljudi razilaze straha radi. Strah bi se mogao i definirati kao nekakav opozit ljubavi kao takvoj

Štajaznam
Meni se čini da je opozit ljubavi hladnoća/indolencija/odsutnost

Tek toliko da se zna, ja se isto borim protiv srama svim dozvoljenim sredstvima na samoj sebi tretiranima, nemrem labava ić u svakodnevnicu

Viš, fora mi je što crkvu guraš pod riješenja.
Mozda su osobe sa izraženim strahom od ranjivosti zbog samobametnutog srama predodređeni da budu praktični vjernici.
Ono, dobijaju redovite oproste od autoriteta.

Meni je zgodnije samokaznit se verbalno nego ić kod nekog šmokljana da mi kaže idi i ne griješi više

Šta on zna o grijehu takav sklonjen i zaštićen od svijeta

Ajde, ok, zna ponešto. Čitao je. Ali ajde ti budi faca pa u praksu prevedi tu silnu teoriju u tomovima

Nekome se uvali krivnja, nekome sram.

Problemaolveri ustuknu pred oni sto su morali/trebali.
A hipersenzibilne napadne sram.
Prvi nazicaju oprost i iskupljenje.
Druge valjda paralizira strah od napuštanja.

Strah od napuštanja je svakako moj problem broj jedan. To sam osvijestila ne tako davno. Možda nije baš mjesto o tome pisati, ali i zašto ne. Otkud taj strah? Od neprisutnog roditelja

E sad, konkretnije za tebe, ako nisi tip za iskupljenja od autoriteta, a progoni te sram i strah od napuštanja,
možda stvarno da se predaš čašici :)

Pa skineš koju letvicu moralnosti

Satrat će te taj nakovanj

Ček, nemrem sad, moram ić odradit nešto. Piši ako ti se piše

Pivo, da, čaša prije spavanja. Ne bih ga ni imala doma da se nisam nešto zeznula :D

Pa napisao sve sto sam imao :))
Lajk zapiš
Sabsrajb sam dok me šutneš na ignore
Bacio analizu/sintezu

Šro nisi mene pitala da ti dijagnosticiranim strah od napuštanja koju deceniju ranije :)))

A valja se spremit put Dalmacije
Dolje izlasci i zalasci proljeća krenuli bez mene. E pa ne može to tako dragovići moji

Strah od ranjivosti uspješno je savladan priznavanjem straha od napuštanja. Tu, gola, pa vidi što ćeš sa mnom. Ne ti. Ne ni svi. Netko negdje. Kužiš

Koju deceniju ranije ionako ne bih slušala tak da očito postoji razlog zašto smo se baš sada složili :)

Sretan ti put i cmu. I ja bi.

Ovo ko neki western story. Život u par riječi.
Ona tu gola, a on mora ić.

Njaaaaaaaaa

(Sad tu odabrat neku pjesmu Dean Martina)

https://youtu.be/UGGIFfp9gs0

Idealna.
Sve je tu.
Čak i Mr John Wayne

pvt komentar na western story:
“..izletjeli mi šmrklji kroz nos od navale smijeha”

Drago mi je gospođo da vas inhaliram.
Ta ja sam vam ko morska otopina.
Afrodit

Čekaj malo, jel to neka kokoš komentira moju nogu, sisu il šta? Tebe smije, ti si afrodit, mene neka ostavi u miru. S'čula?

Bome, sram me poćero u grubost. Dajte melema vamo da omekšam

Neka netko nešto priča, ja se sad sramim. Eto

Jeli me triba bit sram sto san doktora molija da mi prepise pelinkovac ka lik na teret HZZOa

Jok! Dobro razmišljaš :D

Eto, sram te bilo doktore e

Izvrsno, jedan od boljih zapisa, tj rezoniram skroz

To je u redu. Jedino me malo brine što je Kre ostao bez teksta

Razmišljala sam malo o tim moralnim principima i pripadajućim grbama. U biti samo moram isključiti dugmad "ja to ne bi NIKAD tako" i to je sve. Za moraliziranje ionako nemam vremena. Kao da nemam dovoljno posla sa sobom i svojim životom

Napisao mi jedan dečko "znaš, ja sam ti razveden". Kao da je to nešto što bitno mijenja komunikaciju i njezin tijek. I ja sam razvedena na neki način. Od nevjenčanog braka, a i od sebe kakva sam bila nekada. Svi smo. Ako je čitao moj blog, što vjerojatno je i na neki se način referirao na njega misleći da mi je to deal breaker (iako stvarnog deala nije bilo niti ga nema), onda je taj blog jako jako pogrešno shvaćen. A to sam mogla vidjeti i po reakciji blogera koji se pred neki dan opraštao od iskrice

Tako da se strahovima može dodati i strah od pogrešnog tumačenja, od krivog shvaćanja

Sve je to višak kojeg se treba osloboditi