Maslinovo ulje prodajem

Evo drvo kriza,
dodjite i poklonite mu se.

I docu vecers kad se bude otkriva kriz na oltaru,
i poklonitcu mu se.

Poklonitcu se Isukrste tebi,
za tvoju muku,
za Golgotu sta si je prosa,
poklonitcu ti se za,
za viru, za nadu, za ufanje koje mi dajes.
Zapitacu prostenje grija svoji, zamolit za zdravlje, za ljubav, za dobro, za dobro za sve moje drage ljude.

I pitacu se jesan li dostojan Isukrste milosti tvoje?
Milosti tvoje Gospodine,
ja mali obicni, grisni covik, jesan li dostojan,
covik sto glavinja smeten kroz zivot, trazec cilj, gubec ga,
sto pada i dize se,
sto grisi i kaje se.

Sto ni sam nezna staje, a tija bi bit ka Simun Cirenac pa tvoj kriz bar malo ponit,
a svoj kriz rado daje drugin da mu ga nose, jer slabic je.

Sto nisan ka Veronika da ti svoj rubac da, da svoje izmuceno lice obrises, nego ga cistoga u dzepu za svoju muku obrisat cuvan.

Sto san ka i sva ona svjetina sto te palmama i maslinon docekala na ulicama Jeruzalemyskin,
a danas vice propni ga propni ga.

Ili san mozda ka oni u toj masi sto te nebi propeja ali kukavicki suti, boji se, mozda sam bas takvi,
ko Petar koji te tri puta do zore zataja,
a opet od njega si ucinija Petra stinu, kamen zaglavni na kojemu si sagradija crkvu svoju.
Ali ja nisan stina na meni se ne sagradi nista.

Neznan Isukrste kakvi san, samo znan da triba bi bit covik bolji.

Zato docu ti prid to drvo kriza, poklonit se, glavu pognit prid tvojon ne silon, nego prid tvojon ljubavi, tvojim milosrdjem.


To mi triba, to me ispunjava, daje mi mir bar malo u dusi,
i opomena mi je da ne zaboravin da san samo mali smrtni covik, prolaznik na ovomu svitu, da su taki i drugi ljudi oko mene.
To mi triba da se sitin da kao sto ti ljudi i njihova dila bole mene,
tako i ja svojin dilima znan drugin ljudima dat bol makar to ne zelin ali digod ispadne tako.

Evo drvo kriza, dosa san i poklonio sam ti se.

Gospodine prosti grije moje i ucini me boljin covikon,
samo to zamolit cu za sebe Gospodine.

Gospodine cuvaj i nase iskricare, daj in mira zdravlja i ljubavi sta je tu traze.

Inema veze jesu li virni ili neviruju, jesu li ove ili one vire, crni, bili, zuti ili zeleni, svi smo mi, ja vi i oni samo ljudi,
mali mravi u mravinjaku zemaljskomu, kupec svoje sime od zivota u ambar svoj ovozemaljski

Isus (postojao ili ne) je bio največi manager svih vremena! Postavio je sustav koji djeluje već 2000 godina. Sustav koji priča o ljubavi i praštanju, a bazira se na strahu!

Tomo ti bas nemas nikakvi osjecaj za vrijeme i mjesto?

Poradi malo na tomu pa ces se bolje slagat sa ljudima oko sebe.

Da se taj sustav bazira na stahu Isus ovog doba bi bio Putin, al nije, jer znamo da takvi Putnici ne traju bas dugo, i takvih se Putnika covjecanstvo u 2022g nagledalo.

Samo sustav koji se zasniva na ljubavi moze zivit toliko

Al znamo da ni ljubavi ne budu cesto bezgresne i nevine, bude tu svega i izdaje, i bluda i nasilnih cini, jer ljudi pod ljubav svasta pisu, uzimaju, trpaju, a neki kazu da ljubavi ni nema, da postoje samo nagoni i instikti koje onda ljudi svakojako opisuju pripisuju

A ja, ja znam da postoje i nagoni i instikti, imam ih i ja kao i svaka bioloska zvjer, stvor toplokrni il gmaz ili riba, vodozemac.

Al ja sam ja jedno malo nerazumno ljutsko bice (pardon bloski jarac) i nekako umisljam da nisam samo nagon i instikt vec da sam bar mrvu vise od toga da iman dusu, da ta dusa bi mogla volit, da ta dusa bi se mogla volit, da ljubav postoji, da jos takvih ljudi ima na ovomu svitu

Jer sta bi bili na ovomu svitu bez ljubavi? Kakvi bi bili?

Samo pozderi, poloci, pojebi, popisaj, poseri, obrisi.

Zar je covik samo to?

Zar covik mora bit vjernik (bilo koje religije) da bi moga volit, zar mola volit samo iz straha?
Straha od cega, od samoce, od starosti, od smrti i sudnjeg dana?

Ne nemora se covik bojat nicega, cak se i nebi smija bojat, strah je grijeh, okov sto sputava.

Hrabri su oni sto vole sto se pustaju volit.

Sto se ogole ranjivosci ljubavi.

Eto, ja san kukavica, bojazljiva, a opet imam ljubavi za Boga i covika, za Hajduka za Hrvacku za moja Poljica za more lipo, za bracu svoju, za necake/nje svoje, za grobove i duse onih sta su bili uz mene tu, odgojili me, covikon ucili bit pa otisli, virujen da in se duse sad raja napajaju jer dobri su ljudi bili.

Ja virujen u dobro, virujen da u svakomu coviku ima dobra samo ga se neki boje osjetit, kukavice su misle da ce bit rannjivi ako pokusaju bit bar malo dobri ili bolji.

Ma nece van ljudi nista bit otoga.

Enti jarca ni ovo dobro, bicu da san ostarija kad san posta ovako mek sentimentalan. A'stas.

Nista idjen se ja malo oporavit otoga, injen se nalokat prid ducan da se popravin oporavin e

E i

Hajduk zivi vjecno, e.

I sinoc je dobija one novogorcane e,
i nisan gleda utakmicu, bija san u crkvi, a pop ovake ka ja mrvu ogadija da smo ka ono prigodni vjernici, jer da u crkvu dodjemo od prigode do prigode.

A'stas to je tako, njegovo je da me opomene a ja jopet po svomu, ni na Poljud gledat Hajduka ne podjen bas cesto ali opet ga puno volin i nikad mu necu okrenit ledja ja, i nikad necu pristat volit, i kad gubi i kad tuce, i sta ja znan sta sve, tako i ja ako nisan redovit u crkvi ne znaci da nevirujen, jer virujen, duboko i tvrdo i razuvjerit se nikad necu, e.