O životu

Koliko sa danas ljudi uživo druže?
Koliko su kapitalizam i nove tehnologije utjelale na druženje
ljudi uživo,Imamo li vremena na druženje uživo.Jesmo li se
zaboravili družiti uživo.Možemo li bez pametnih telefona,interneta
i društvenih mreža.
Moram priznati da se ja ne družim uživo koliko bih mogao i koliko
imam vremena za druženje uživo.Teško mogu zamisliti svoj život
bez neta.Moje druženje do početka korone je bilo puno intenzivnije
a nakon korone u puno manjoj mjeri.
Ponekad se potrudim da aktiviram druženje nas u zavodu pa priredim
neki kviz ili organizujem neki turnir u remiju,ali i za to polako gubim
volju,rađe odem na ulični šah ili kako to ja u šali kažem u svoj dnevni boravak.

Za druženje uživo treba imati jake živce. Komotnije je izlogirati se, nego se s nekim potući!

dr House:"Svatko umire sam!"

Tomo po mom slobodnom prevodu tvog komentara
ti si rekao da ljudi danas imaju slabe živce i zbog
toga se manje druže nego u ranijim vremenima.

Ljudi danas imaju izbor, a prije je izbor bio nametnut! Ne biraš (i ne poznaješ) drugare u školi, kolege na poslu... Ljudi danas ne poznaju bračne partnere i djecu.

Ljudi se danas manje druže zato jer im net omogučuje bolji i brži izbor društva, bolji nivo komunikacije i (last but not least) ljeniji su!

Svako društvo ima uspone i padove! Naše je u silaznom trendu.Kao:"Svi smo jednaki!"-to je najgora zabluda!

Tomo,izvini ali tvoja dva zadnja komentara su u sukobu.
U jednom tvrdiš da danas ljudi ne poznaju školske drugare
poslovne kolege,bračne drugove i djecu,a u drugom komentaru
kažeš da im net omogućuje bolji i brži izbor društva i bolju komunikaciju.
Zar ti se ne čini da je obrnuto.

Još samo jedno Tomo.
Nakon što sam sad pročitao tvoje komentre kod Eteerniisa
da sam ja vlasnik iskrice ne bih ti samo zabranio da pišeš
blogove nego i pvt poruke i komentare.Ovako tvoje vređanje
Arapo i Yuicy-mama,po meni je nedopustivo.

Bok, tape! Meni se čini da smo prilično zaboravili družiti se uživo i to upravo zbog modernih tehnologija. Kad vidim ljude koji po cesti hodaju kao zombiji i bulje u svoje smartphone jedva čekajući neku objavu, poruku štogod, kao da im život ovisi o tome, ili one koji čim jedno oko ujutro otvore, moraju najprije pogledati na mob, ili saznati čim prije što novo ima na Netu, samo znam da ne želim biti dio toga....