APOKALIPSA-RAGNAROK-SMAK

Ljudi vole planinarenje. Pogotovo žene. Ili me lažu. Jer fakat, često po ovim profilima, cure vele da im je hobi planinarenje.
E meni nije. Al nije da mi nije. Bilo.
Jedno mi se baškovodansko jutro baš nije dalo na plažu među nekoliko tisuća bosanaca.
I di ću šta ću kud ću, ugledam Biokovo (što stvarno nije teško, mislim to ugledat ga)
Idem ja tamo, možda s njega ugledam tu Bosnu iz koje dolazi toliko bosanaca. Možda skontam di treba začepit tu rupu iz koje kuljaju. Popio sam vode koliko sam mogao i zapeo uzbrdo.
Tamo je nekoć požar poharao borovu šumu i ugljenizirani oštri ostaci stabala opasno vrebaju vaše noge, skriveni u visokoj travi.
Al pregrmio sam tu makiju nekako i došao do stijena. Feeling je odličan. Čeveronoške sam napredovao vrlo brzo. Popeo sam se prilično visoko, a još uvijek su se mogli čuti zvuci tj. graja što je proizvodi niže smještena raja koja renta smještaj od vlaja.
Bio sam malo žedan, ali dobro idemo dalje. Neću još dugo, kad naiđem na prvu vodoravniju stijenu sjest ću i odmoriti se pa pičim nazad.
Ne da nisam našao prikladnu stijenu, nego je teren bio sve strmiji, ja sve žedniji i umorniji , a sunce je pržilo sve jače.
Uskoro me počela pucat sunčanica. To je ono kad vas boli glava i imate halucinacije. Jebote oćel' više ta stijena ja ne mogu dalje...
Najednom sam začuo tup tup tup...
Koji kurac? Nisam vidio ništa ali sam jasno čuo to tupkanje. I bilo je sve bliže. Držao sam se ko gušter na gotovo okomitom kamenu... kad se iznad mene stvorila jebena divokoza!!!
Odmah je bilo jasno tko je tu u prednosti. Ja samo što se ne sunovratim i postanem lavina sam od sebe, uopće mi nije trebao njen poticaj u vidu ogromnih jebenih rogova, jakih kopita te ostalog oružja koje posjeduje ta stanovnica vrleti po kojoj se ja verem.
Jebomepas, stajala je točno iznad moje glave i buljila u mene. Iš, mrš, šic bu hu vau vau uopće nije pomagalo. Zapravo ju je ljutilo. Začepio sam i napravio najpomirljiviju facu koju uopće čovijek može proizvest. Draaga divokozo, draaga divokozo, molim te odjebi od mene, mogu umrijet i sam bez tvoje pomoći.
Nakon nekog vremena zvijer je odtopotala negdje. I sad mi je kao super. Samo sam žedan i imam sunčanicu. Odlučio sam krenut nazad i u tom trenutku se naglo sjetio da se bojim visine...uz to sam se sjetio i kako mi je netko rekao da je neusporedivo teže silaziti niz planinu (jer moraš u rikverc četveronoške)
Imao sam pred sobom hrpu egzinstencijalnih problema., ali kao što vidite preživio sam.
Stigao sam dolje u sumrak, na rubu smrti...sav krvav izboden, izgreban, dehidriran...totalno sjeban.
Neka žena mi je dala vode. Osjećao sam se spašen. I to je kraj mojih patnji, pomislih dok sam padao s mola u more da se rashladim.
p.s. bolje da sam skočio u kipuće ulje nego u slanu vodu...moje je izgrebano tijelo zavrištalo od bola. To jebeno peče. A ja sam mazohist par ekselans...

Baš ganz egal.

da si bolje pogledao vidio bi da ti je divokoza donijela laško pivo..a ti je potjerao..ehh..

Noćas o smislu postojanja
naše male planete
raspravlja sabor zvijezda

i ukoliko tako dosude
moći ćemo već jutrom
uživati u gašenju najbliže

zato mi dodaj one specijalne naočale
znaš one 3-D ili slične
koje sam nam kupio za zadnje pomrčine.

e da, sjecam se ja k'o da je danas bilo kad sam ono se kupao nakon 'forsiranja makije' jedne ljetne setnje :)

:)) ovo s morem na raju je najbolje:D ...ehh..pa nisam ocekivala od tebe da bi se upustio na planinu bez vode. i to jos na BIOKOVO. u LJETI???? jebote. bijah tam ovo ljeto.isitna, s vodom. i s 80litarskom torbom. i fulali smo put. i penjali se duplo duze. zbog jebenog lose oznacenog puta.to je bio prvi put da sam plakala na planini. i prvi put da sam plakala svakih sat vremena. isuse, bilo je strasno...

istini za volju, ni ja to nisam očekivao od sebe...hihi ssjedila i plakala te pružala ručice: Nosii meee!!

pa da čovjek ne povjeruje! ja sam mislila sa su samo glupi Česi u stanju napravit takvo što! :))) bez vode i po zvizdanu!? ma di ti je pamet bila.... :))) crni sinko!

:) tantra, a-a.. nisam taj tip osobe.uvukla sma se pod neki grm i rekal:"ajd ti. vidimo se gore." onda je bilo natezanja u stilu:ajd jos malo. sto je bilo relativno glupo za rec jer je oko nas bio sam kamen, a hlada nigdje. a vrh se ni ne vidi:)))pa sma ostala ispod grma ko guster neki i suze su mi sam pocele curit. ondak sam cula neko kotrljanje kamenja.zaboravih na divokoze. zabrijala sam da se decko stropostao dole. on bi bio sposoban za to:))) prva pomisao je bila:isuse, kod njega je ostatak vode:DD

ZAVIDIM TI...IMAŠ DEČKA I VODE