Mic, mic...

Razgovaram s iskričarima telefonski/Viber i objašnjavam im da sam rođena u Zagrebu i odrasla u Zagrebu iako bi me netko pokatkad pitao, od kuda sam ja, jer bi mi govor neki put zanosio...ja bih tada rekla, a to, imam prijateljicu B. is Gospića, pa kako lako potpadam pod utjecaj, tako i to, govorim kao da sam Ličanka...ali brzo me prođe.

I stvarno, 1976. tada sam još bila radila administrativni posao, dođe mi šef u kancelariju i kaže, dobit ćeš u sobu svježe diplomiranu ekonomisticu (imala je dečka, a i ja). Ličanku.

Meni je to bila ljubav na prvi pogled. Prijateljska simpatija. Jako mi se svidjela, a i ja njoj, pretpostavljam.
Sprijateljile smo se, nešto je bilo u njoj milo i drago i za kratko vrijeme mi se učinilo kao da se poznajemo 100 godina.
Poslije su je maknuli iz moje sobe, što mi je bilo jako žao, a onda je život krenuo drugim tokom za mene i ja sam se preselila, ali nikada neću zaboraviti moju B. Ličanku i što mi je napravila.
Za cijelo vrijeme dok je ona bila u mojoj sobi na poslu, ja sam govorila kao ona, Ličanka, iako nikada nisam niti bila blizu Like i osim nje nisam poznavala niti jednog Ličanina ili Ličanku.
Ono tvrdo 'č' i ostalo.
Tada bi me ljudi pitali, jao, od kuda si ti, čekaj, čekaj, iz LIke...a ja se nikad nisam makla od rođenja iz Zagreba, haha.
Ja bih tada rekla, ja sam iz Zagreba, ali najbolja prijateljica mi je iz Gospića.

I tako jedan stari hofirant (nikad ništ od njeg), svako malo bi me pitao (a jako mu je bilo važno da bude samo s purgericama, a ja to i bila), ma stvarno reci, od kuda si ti, a meni smiješno došlo...

Razgovaram ja nedavno s jednim Markom (koji kasno na Kosovo stiže) i pričam mu između ostalog štos sa mojom prijateljicom B. (uvijek će ostati moja B. iako se već desetljećima nismo ni čule, ni vidle), a Marko na to, jel to B. ta i ta...i ispade, dobro je pozna i tada mi je po prvi put bio gušt pričati o mojoj B. s nekim tko ju stvarno poznaje.

Postoje neke stvari u životu, koje ostaju do kraja, ne zaboravljaju se i postoje neke drage osobe koje su bile dio mene i bit će i bit će isto tako do kraja, osobe koje se nikad ne zaboravljaju.

Draga juicy i ja imam više prijateljica iz Gospića :-). A da nije ta tvoja B. jedna od njih? Bila bi to zaista slučajnost :-)

Fato, ali ja sam govorila po Lički, a nikad nisam niti bila tamo, haha...možda jeste jedna od tih moja draga B...

ma neš mi prošlo kroz sasvim pokvareni um.....
riječke....ličke....sve more...
rimuje se ...kaj ne ?
https://www.youtube.com/watch?v=VPXCWXsoY-0

Vidim da ti je vrijeme za memoare:)

Ni ti nisi daleko :)

he he, znao sam da ćeš mi "spustiti":)))
Ali, ja ti nisam mislio na dob primarno, već na količinu štofa kojeg imaš u sjećanju, i kojeg dio, eto, objelodanjuješ. Očito je da imaš onda i materijala za memoare. To sam mislio:)
A kaj j se eternisove sićušnosti tiče, meni su moja sjećanja oduvijek bila opterećenje, i jedva čekam g Alzheimera da konačno resetira um na tvorničke postavke:) Valjda me neće iznevjeriti:))

Da, imala bih dozivljaja kroz zivot za enciklopediju.

Ljepo je imati nezaboravnih ljudi u životu...

Imam ih i ja sa svih krajeva svijeta...