zmajić

Link

Ide noć…

Nebo je vu samom zlatu,
Črni jablani pred njim,
S travnikov se ravnih zdiže,
Tenki plavi dim.

Aleja v dol odhaja,
Zrak je miren i tak čist,
Kak narisana se vidi
Vsaka svrž i list.

V mutnu meglu grad se zavil,
Samo dalki šum je čut,
List za listom tiho pada,
Put je pust i žut.

Pak je nebo sada bledo,
Zgasilo se zlato tam,
Plavi je metulj doprhal,
Zginul v nebo mam.

Spomen mi je dragi došel,
Ali taki zginul proć,
Jesen ti je v mojoj duši,
Ide, ide noć…

D.D.

Spomen mi je dragi došel,
Ali taki zginul proć,
Jesen ti je v mojoj duši,
Ide, ide noć…

Bila sam u Pragu ...davno ali...tamo bi mogla živjeti kada bi uopće birala kuda ću otići...no...volim ovu zemlju i ne idem nikuda:-))

Je cal..
A najzad će ujutru i
mrazeka biti...

Cmok...
Budem otišao dan dva...
Bio sam 87...
A kam bi išao...
Doma je najljepše..

da, karlov most i stari grad...bajkovito! prag je meni najdraži i najljepši grad na svijetu (odem jednom-dva puta godišnje zadnjih petnaest let)! na koncu, u njemu se kćer udala i unuka rodila! potom dubrovnik...i to je to!

Sarić ...
Superiška..

btw prag 87.g. je nekaj posve drugo nego li otkad je nova češka država od 90.g. oni su otišli 100 godina naprijed (oni su uvijek bili, pa i prije 100 godina mitel europa) za razliku od nas koji smo bili i još više postali balkan! primi me tuga i očaj (ovih dana sam malo hodala po centru grada) kad pogledam te naše fasade, podrtine od zgrada, pošarana, crna i siva pročelja, ulice s rupama (ima jedna rupčaga na slavonskoj kad prođeš podvožnjak sa zapada) da možeš, ako naletiš, otići u zrak? ok, nešto se popravljat počelo po centru...ali dvije godine su prošle. užas! uskoro ću u beč pa ću vam pričati kak je i tamo..."grozno"? a dom je tamo gdje ti je dobro!

Ma Zagreb mi ljepši i od
Praga i Beča...

Če i krova ni

Mojoj hiži star je krov,
Al tvoj rubec, on je nov.
Rubec je od svile same,
Misliš ti kaj na me?

Kaj će meni krov od črepa,
Kaj će hiža nova, lepa,
Za te rajše vse prodam,
Pak ti darek dam.

Da mi dobru reč veliš,
Da me milo poglediš,
I da sladko se nasmeješ,
Srce meni zgreješ.

Da mi hoćeš srce dati,
Mi bi bili mam bogati,
Kak da smo v palači mi,
Če i krova ni!

D.D..

nekad bilo, sad se spominjalo! tebe dugo ni u zagrebu pa ne znaš u što se zgb pretvorio nakon potresa? osobito centar grada...savska je nekoć bila skoro pa centar grada, a danas zgleda ko neki grad u ukrajini? čiste podrtine...no, svi gledamo isti svijet al ne vidimo iste stvari! sumnjam da je i vukovar ko nekoć iako nije isti razlog. vukovar je izgubio svoje stanovnike a zagreb je dobio stanovnike sa meni čudnim navadama? ja sam se nakon pedeset godina počela loše osjećati u svom gradu, ali to je moj problem. ali, neću ti kvarit idilu.

Ne kvariš..
Bio sam neki dan
po centru i okolo...
HE HE i provozo se
tramvajem...
od Dubrave do remize..

Eee Sarić.
Zar i ti nisi došla u ZG..

Ima jedna ogromna razlika. Ja sam iz jednog grada došla u drugi i prihvatila običaje i ponašanje ove sredine! Niti arlaučem, niti govorim ikavicom, čakavicom ili kajkavštinom već čisto književni jezik uz nešto zagrebačke spike! Tome me poučio i moj suprug purger. Naučio me u 20 godina obilaska i bivanja po zagrebu (ne kuća-posao kak većina živi) kako da zavolim ovaj grad? I zavoljela sam ga, ali sam 90-tih (zajedno s njim rođenim zagrepčancem) prestala voljeti ga zbog ljudi koji su mi uvijek bili strani? Svakom njehovo

U stvari ima jedno krucijalno pitanje, iako je pomalo i retoričko, ali voljela bih da mi netko tko ima takvo iskustvo odgovori: Zašto se vukovarci gotovo 70% nisu vratili u vukovar, zašto se hercegovci i hrvati iz Bosne nisu vratili u bih...nakon rata? I tamo se izborili za svoj, takav neki dobar život i status...već uporno domicilno stanovništvo... "pokrštavaju" i tjeraju ih svojim privilegijama da ovdje rođena djeca moraju ići van? Koja je to pravda, sami ste bili izbjeglice a sad su drugi zbog vas to isto?

E valjda zbog nas..

No ne kužim baš ovaj tvoj
zadnji zapis...

Pa sedamdesetih godina je
Petsto tisuća Hrvata otišlo
van...

E da...
Zbog vas...