D.O.O. ZVRNDI DRNDI ZDRNI ZGRMI ZDIMI

Pokušavam nešto napisati za svoga Ledija, koji je svakodnevno šetao, šetao sve do dana dok nije ""umro"" ...."Uginuo". Jednog dana prešao je svega cca četiristotinjak metara, stao i gledao me pogledom koji je govorio: “Hej, ne mogu dalje. Zar ne pomisliš barem nekada da sam ja jednostavno završio sa šetnjom!?”

Psi nikada ne umiru. Ne znaju kako. Jednostavno postanu vrlo stari i umorni, i užasno ih bole kosti. Naravno da ne umiru. Da umiru, ne bi uvijek željeli ići u šetnju, uvijek bili za pokret. ALI UVIJEK žele, čak i onda kada njihove stare, zarđale kosti “vrište” da to ne rade. Ali to je ono što psi rade – šeću, hodaju, trče. TO IH VESELI....Mi ljudi morali bi to jako dobro naučiti od njih, uz još puno toga.

Nije da prestanu voljeti vaše društvo. Naprotiv, za njih je šetnja s vama sve što na ovom svijetu postoji, trag drugog psa, hrpa kostiju, kakva fina papica, hladovina za ove vrućine i vi ! To je ono što njihov svijet čini savršenim. A u savršenom svijetu nema mjesta za smrt. Toliko malo za savršenstvo, primjer, mudrost toga prekrasnog stvorenja nije li život samo kretanje....ići.......pokrenuti se.

Međutim, psi postanu veoma pospani. U tome je stvar zapravo. To nas ne uče na fakultetima, večernjim školama, u srednjoj Znaju toliko o svemu da zaborave da napomenu da psi ne umiru. To je pomalo i sramotno, zaista.

Ako mislite da je vaš pas uginuo, varate se! Samo je zaspao u vašem srcu. I sve vrijeme ludo maše repom, i zato vas prsa toliko bole i plačete sve vrijeme. Repekom tuku po srcu, pikaju ga. Škakljajući izazivaju suze. S vremenom one radosnice, jer je jako mnogo razloga za veselje, mada je prošlo neko vrijeme Tko može ne plakati kada mu u srcu živi veseli pas koji neprestano maše repom! Radosno pozdravlja, a mi ga ne vidimo. On vam poručuje: “Hej, šefe, gazda... hvala! Hvala na toplom mjestu koje si odabrao za moje vječno spavanje, tvoje srce je najbolje mjesto za to!” Oduvijek si imao predivno , veliko srce, a ja ću ti ga i dalje ispunjavati i mahati repićem svojim mada te i zaboljelo

Kada prvi put zaspu, često se bude i loše spavaju, i naravno, zato vas boli i zato plačete sve vrijeme. Nakon nekog vremena spavaju sve duže i duže. Kada se ponekad probude, ponovo mašu repom i ponovo boli. JAKO BOLI. Poslije nekoliko godina, spavaju u dugim, dugim intervalima, i vas boli sve rjeđe.

Ali nemojte se prevariti. Oni nisu mrtvi. To ne postoji. Zapamtite, samo spavaju u vašem srcu, i probude se ponekad, obično kada to ne očekujete. Takvi su oni. Iznenade uvijek, posebno kad su bili jako veseli, i sad kad su to nešto manje

Žao mi je ljudi koji nemaju pse koji spavaju u njihovim srcima. Toliko ste toga propustili.
Sada moram ići da se isplačem, zapalim mu još jedan lampion, ........pas u mom srcu se upravo probudio!”

Ledeni !!!!!!!????????

A toliko je bilo vatre u njemu, da se nikad neće ugasiti.

Link

psi zaspu u našem srcu. ma koja rečenica zdrni.... plači..dugo i često. imaš zašto...

sad gledam Max-a......valjda treći put.....

Pogledom me miluje
k'o da me dodiruje
i svaki put
kao da je prvi

Ja stalno mislim prestat će
iz čiste mira nestat će
al' ljubav ne prestaje
ti si mi u krvi

Toliko dugih godina
preuzimanja, davanja
ostaje posljednji i prvi
Zbog tebe sanjam Cigane
i smišljam slatke prevare
al' đavo se ne predaje

(taj đavo displazija kukova)
srce nije uvijek srce
pretvara se ono u đavola

ti si mi u krvi.
I ako te odvedu
Cigani čergari
ili te ukradu strasni haremski čuvari
Ako te odvedu
ja ću da poludim
bez tebe ne umijem jutro više da se budim
Ako te odvedu
sve će da se sruši
Pamti me k'o prijatelja, čuvaj me u duši
i onda
kad misliš da je prekasno za snove
za sve

TOLIKO DUGIH GODINA........