Inside out

Desilo mi se jednom davno davno da nađem novčanicu, najkrupniju u to doba - u Alan Fordu netom kupljenom na kiosku. Ni desetljećima kasnije nemam iole smislenog objašnjenja za to. Naravoučenije: ne moraš uplaćivati lutriju da bi dobio zgoditak. Kad te hoće, hoće te.
Ide li tako i sa ljudima? Katkad ide. Pronađeš kad uopće ni nisi tražio. Problem je samo u tome kako se namjestiti u "ne tražim" pozu dok itekako tražiš. Lažnjak ne prolazi, a ne.

Nije to ništa konkretno ni o čemu, čisto mi palo na pamet. Iz oblačnoga neba.

KIšica škrapa, jesen lupa nogom po vratima. Bez da je itko to tražio.


Velim ja, ponekad to nekome i uspije.

Ne treba gubiti nadu, čuda se događaju...

Haj!
U pravilu sam osoba koja ne ide na prvu...moram osobu bolje upoznati da bi se tu nekaj dublje dogodilo.Ne pitajte koliko dublje..jer..ne ovisi od mene...jelte!:-)))
Jednom mi se dogodilo to odmah i sad..jer..tada ..moja prijateljica ..više nije....rekla da idemo u jedan lokal izvan moga grada i da je ples.Umirem za plesom i naravno da idemo.Jedna kolegica koja ima auto i isto voli ples vozi i idemo.
Došli u taj lokal relativno rano jer već za pola sata si nemaš gde sesti i pričamo i pijuckamo kad...evo ti ovog njenog i vodi nekog svog prijatelja.Kada sa, vidjela ovog njenog..noge su mi malo zdrhtale ali..jbg...to se frendicama ne dela.No...moja frendica je ugledala ovog njegovog frenda i isto zdrhtala.I ..kaj da vam velim.....bila je luda noć...više njoj nego meni jer..i tu baš nisam mogla ručnu spustiti za neke dubine..jelte..ali..ostali smo u vezi pa je to s vremenom bilo i dubina i širina i letenja i nogiranja...se razme.Tak to valda ide:-)))
No nije to čudo...ne vjerujem u čuda:-)))

arapo, sva si vražja..ne samo vještičja ))))

Arapo, veliki plus. Jer si bila iskrena prema samoj sebi, što nažalost ljudi sve rjeđe jesu.
I jebeš život bez takvih uspomena. :)
Starky, da. I iskreno mislim da bi se dešavala i češće kad bismo im mi sami to dopustili.