D.O.O. ZVRNDI DRNDI ZDRNI ZGRMI ZDIMI

ne nedostaje ih iza "svetih" zidina

stalno nekom/nekoj fali
samo kukaju, prostače
ko da im u krvi da se žali

svađaju se oni kojima je premalo
tuže se one kojima i previše

tko će s njima u zlatnu sredinu
što im reči nek se sami pobrinu

nikako te zlatne sredine,
u tu središnjicu
jedino bi možda moglo
da se zarobi neku a de zejkovu
uzvišenu čelnicu

antagonizama, animoziteta
nikad dosta
kao i psovki, prijetnji, vrijeđanja
u kući domaćoj
a ne štedi se ni gosta....

kako se samo ti "sveti" počastit znaju
za stol odavno znamo
dok se tek kasnije za "ONO" slatko
tek kasnije činjenice spoznaju

Celibat ukinut treba,
To je sada sasvim jasno.
Svećenike oslobodit,
Dok im ne bude prekasno.

Da se ne dešava ovo,
O čemu ću sada zborit.
O toj tužnoj priči javno,
Po tko zna koji put progovorit.

Dva župnika, oba, fratra,
Ševili su istu tetu.
I neka su,
neka jebu, ama baš nikome
Nikada ne čine štetu.

Al' na žalost saznao je,
Za drugoga , župnik prvi.
Posvadili su se teško,
Skoro pa je bilo krvi.

Čupaju se, pljuju, grizu,
Sve zbog jedne stare "trebe".
Jedan drugom oči vadi,
Jedan drugom mater jebe.

Ti si župnik pičko jedna?
Nisi župnik nego smeće!
Kako možeš moje jebat,
Zar te tvoje više neće?

Biskupu ću tebe tužit,
I on će ti jebat mater,
Nećeš više misu služit!
Nećeš više biti Pater!

Pa tuži me pizdo ljudska,
Al ću i ja tužit tebe.
Ti si đubre to svak znade,
Ko te šljivi, Ko te jebe!

I tako se lijepo časte
Dva župnika -skoro sveta.
A sa strane sve to gleda
Spomenuta stara teta

Prestanite vi bedaki,
Obadva ste posve jadna.
I da nema mog zvonara,
Ja bi kurca bila gladna!

ova teta, da se nađe s jednom tetom
valjda po statusu bračnom
neka jako sveta

trvenki bi opet bilo
što previše jauče
da joj od suza drhće
cijelo tilo......

htilo ono, ne htjelo
al za dobrim tijelom
ko da nebo srušilo

sve u crnu rupu zaskrilo
nju u crno zavilo

Jednog dana, bila je subota,
i za šetnju bila je divota,
pa sam malo na groblje navrno;
spazih mnogo gospođa u crnom.

Tu je bila i gospođa Stana,
udovica Stojka kapetana,
u crnini sva je zakusana,
na grob pala pa je zakukala.
(bio je jako mlad za vrijeme, pljuskova, bljeska i oluje)

Rupo moja, crna i duboka,
rupo moja, crna i široka,
što proguta moga malog Stojka,
pa sad. nit sam žena, cura ni djevojka.
(ne udati se na vrijeme)

Kad sam čuo, kako kuka tako,
ja sam odmah sa groblja umako,
al za mnom je dopiralo tupo,
kuku meni, moja crna rupo.

a od te kuknjave za takvom rupom moraš zbrisati oš, neš......
rupa koja guta....
ne bira staro mlado
sve pokrije,
use povuće

ko krater....
otvori se pa guta
spali ....
pa pepel vjetar
u rupu uvali

vulkanska je lava dobra
ne teće, ne kreće se tako brzo
i proždire sva materijalna dobara

počupale bi se ove dvije ""tete""
radi bezbroj razloga
kao neke vještice
što na metli lete
što plače nad Stojkom
što ga čirilica u grob zavuče

pa mu na nadgrobnim piše spomenikom
ko nekom neznanom junakom
čirilicom u ovoj naški lijepoj
da je u čeriličnoj zemlji nekoj.....

pa tog Stojka i u Saboru spominju
govorka se u njemu
tamo neki, kao neku "svetinju"

zbrisao sam s groblja u trečoj brzini........ko trobrzinac.....