svemirska ljuljačka

ponekad u hladno kišno jutro
poput ovoga
osjetim kako se pružiš prema meni
nestvaran
izroniš iz te neke tvoje dimenzije
i posegneš
meko i sasvim jednostavno
lahor poljubi ono poznato mjesto
između obrva
takne pramen kose.

i šutimo tako nas dvoje
mirno i bestjelesno
ćutimo jednost
praznina me budi uvijek iznova
nema tu katarze
davno je zaboravljen kod
rumora kišnih kapi
na balkonu
i mojim obrazima

Jutrić....jako lijepo...osjetila sam tu pjesmu.....ili..štiklec iz života...ili....da...sviđa mi se:-)))

hej dobro jutro arapica ))... da. ne brini....proći će me .. )))

Da..znam da ce te proći no...hoće li mene???

a da pokušaš nešto novo...drugačije...riskiraš? možda tome nekome držiš zatvorena vrata svojim ustaljenim obrascima...
strah nije dobar matchmaker.... ))

Nemam ja strah...previše je toga bilo da bi me bilo strah...to je samo osjećaj da ...ma ..nije to za ovo mjesto...to je samo za mene...sorry.....ništa osobno:-))

a nitko nije savršen...na svu sreću )) spoznamo koliko ima neotkrivenih kutova i potpuno novih dimenzija tek kada nam se dogode...pa zašto im se ne izložiti? nema tu chiaroscuro....

I ...kaj je to novo..malo mi to probaj pojasniti??

Osjećaji su nešto što imaš; ne nešto što jesi.”
– Shannon L. Alder

ne mogu reći baš da nemam straha...barem mrvicu... no, da znaš, baš mu idem u susret ))
još samo da ima hrabrih s druge strane... ;D

Meni novo nakon sveg mog života i saznanja o temi ...može biti samo novi muškarac..to ne znači nužno ništa nova..ništa nova:-)

bok wasyxde )))

Sećaš li se Barbara, padala je kiša neprestana
nad Brestom toga dana, a ti si išla nasmejana
pokisla, ozarena, očarana, pod krupnim kapima kiše
seti se Barbara, sretoh te u ulici Sijama
smejala si se, i ja sam se smejao
sećaš li se Barbara
Nisam te poznavao, nisi ni ti mene
sećaš li se, sećaš li se toga dana
i ne zaboravi ga.
Jedan čovek ispod neke kapije, zaklonjen
viknuo je tvoje ime, Barbara
a ti si potrčala njemu po kiši
pokisla, ozarena, očarana
i bacila si mu se u zagrljaj
Sećaš li se Barbara,
ne ljuti se što ti kažem ti
jer ti kažem svakom koga volim
pa čak iako ga ne poznajem.
Sećaš li se Barbara i ne zaboravi nikad
tu kišu tako bledu i tako srećnu
tu kišu nad morem, nad arsenalom
nad brodom iz Cezana
Oh, Barbara
velika je svinjarija taj Rat i šta je sa tobom
sada
pod kišom od gvožđa, vatre, čelika, krvi
A onaj koji te je stezao u zagrljaju, zaljubljeno
da li je umro, nestao il je još živ
Oh, Barbara
još uvek kiša pada nad Brestom kao što je padala
nekada
Ali nije to isto, jer sve je porušeno
To su samo posmrtne kapi kiše, užasne i očajne
A nije ni onaj potop kiše, gvožđa, čelika, krvi
već prosto kiša iz oblaka koji nestaju kao psi
kao psi koje donosi vodena struja iz Bresta
da istrunu negde daleko, vrlo daleko od Bresta,
od koga nije ostalo ništa.



Žak Prever

Jutro..

Nitko nije baš bez straha..ali....nemam ja strah od muškaraca..pa nismo djeca.Znamo (ili ne znamo)kaj hoćemo ...dobro znamo kaj nećemo i to je to.Ja neću da me opet netko zgazi kak mrava samo zato kaj ga volim i samo zato kaj je to još uvijek pri nam anormalno.

onoliko koliko mogu ovdje ići u dubinu... kad bi pobrojala i sakupila sva svoja iskustva, doživljaje, one metre i centimetre kojima mjeriš sebe i sve druge u tvom životu i oko sebe... ne bi napunila čitav horizont ljudskog bivanja, znaš to i sama.
vještina je i naša sposobnost izdizanja iz vlastitih navika uvidjeti što nam u toj košari nedostaje. kojim putom još nismo krenuli.
sasvim drugo pitanje jest zašto... a onda, molim te... zar doista misliš da nam se samo lijepe stvari mogu i trebaju događati?
sve ima svoj antipod...kako bismo spoznali dobra da nema zla? bismo li mogli razdijeliti lijepo od onoga što nije..ili tog trena osjećamo ili kvalificiramo kao ne-lijepo?

znam kako napisano zvuči...ali otvaranje novome i jest primarno intrakomunikacijski proces. filozofija sopstva. staviš sebe pred sebe i onda pogledaš preko ramena ili čak iza leđa...eee a tamo gle čeka čitav novi i neistraženi prostor. osjećaja. ponašanja. osoba.....

Pa ...ja imam 65 godina i ..istini za volju nije to malo...no...imam potencijala ..bi neko rekel.Nisam sama z tim letima pa nema nikog za mene.No...prošla sam ja i dobro i zlo.....imam i o jednom i o drugom mišljenje i to na bazi iskustva..ne nečijeg laprdanja..dakle ..pričam samo o sebi i samo za sebe.!Nakon tih svih saznanja ...moja je odluka ..nema straha ni trepeta...samo saznanje da ja to više ...NE ŽELIM:-))

nisam rekla da imaš strah od muškaraca. gazili su tebe i nas sve i muškarci i žene u životu... kad su i ako su mogli.
strah je to od eto, sama kažeš, boli, frustracija, tuge.... taj strah treba prevladati.
pa kaj ak nas povrijede? neće to uvijek biti slučaj... fake it till you make it.

ako priđeš sa smiješkom, ako ne režeš uvijek užasno naoštrenim nožem sve što misliš da raste ukrivo...ponajprije ćeš otkriti da su stvari puno više zabavne na taj način. naravno, govorim tako jer sam i sama to spoznala.
život prolazi i dok se štitiš i žudiš i kad se otvoriš i pustiš svijetlo u njega. naravno, nekad je prigušeno, nekad jarko, nekad blješti nekad slabo vidimo...ali fak... događa se...živimo... ne životarimo ... sami ipak kreiramo nešto u svom životu, makar to bile i radosti i pogreške.

eh, dok ja ipak malo razmislim prije nego natrfeljam ova slova...ode ti u drugom smjeru
ako ne želiš..kako kažeš..čemu onda svi tvoji mukli krikovi draga arapo? koje čujemo i osjetimo baš svi?
nemaju veze godine baš nikakve s time. platno je uvijek novo...pitanje je samo slika li se po njemu ili šara?

eh wasy.... mogla bih se zvati i barbara...no ipak vrlo vrlo rijetko ))))

Heisy draga ...mene tu nikada ..ali baš nikada nitko nije čuo da se jadim zato kaj nemrem nekog novog najti..kaj me niko neće i slično.Ako sam zacvilila onda je jedini razlog bio ili moja ljubav koja je prošla..koju znam koja je i kakva je..ili je bilo zdravlje u pitanju.U pravilu nemam drugog razloga da cvilkam.Mene više nigdje ne svrbi a kad me je svrbelo onda sam se jako dobro počohala i radila sam to s kim sam tjela..kada sam htjela ..koliko sam htjela i na sve mile načine jer mi je to bilo moguće.Nitko me nije pitao kuda..kada i zašto.Sada znam da mi je potreban mir.
No...neću više..nisam sklona baš takvom pisanju..oprosti na komentiranju!!

Sorry kaj sam te prekrstila ..znaš da nije namjerno!

nisam ja nigdje rekla da cviliš. koliko sam te upoznala...ti si arapo, prava wonder women.
žao bi mi bilo da krivo protumačiš bilo koju moju riječ ovdje napisanu.
samo sam se potrudila objasniti ti kako ja na to gledam....i kako doista i postupam. ustanovila sam da je promjena moguća, da je svaka promjena dobrodošla , pa i ona na gore, jer nam omogućuje razvoj i rast. to je moj uvid. i put. recept...i nije ako te ne privlači.

prekrstila..))) daj si mira ženo)) pa znaš da volim igre riječima...između ostalih ;p

Cijeli život je jedno učenje i rast ali..u nekim stvarima ako ti nije dovoljno imati 65 i ako do tada nisi sam sebe shvatio...eeee...onda se malo moraš zamisliti.No..to samo ja tak mislim u sebi..ne važi za ostatak pučanstva:-))
Idem ja trbuhom za kruhom...mislim ..idem ga kupiti:-)))))

dobro kažeš... svi smo individualni. a znaš i kak vele...učimo čitav život i umremo neuki. to sam tek nedavno shvatila. ne baš u svojim 30tim ))
ugodna ti kišna subota...))))

e jesi me ;))))
na prvu sam pomislila da se vratila surprised ;))
dodajem te na svoju listu pjesničkih "idola" bloga ;))

:))

ema-emily ))) oo, pa hvala na komplimentu... mda. omakne mi se ponekad, gotovo poluvoljno, i pjesma. umjesto pjesmuljka ))

@surprised veliš... nije mi poznat opus, a rado bih pričitala

dovla53 )))

dodiruje i lijepo je, sjetna

čini se da su ljudi danas tako raspoloženi ))) ugođeni...

hvala alis123, pozdrav tebi..a, evo sada već sunčani ))