ujutro alapača, navečer romantična udavača:))

Na kilometre se vidjelo da necemo vjecno.Ona fora: dok vas smrt ne rastavi.Rastavit cemo se sami,onog trena kad jedno od nas krene u ubilacki pohod na onog drugog unutar sebe.Rastavit cemo se sami,kad netko od nas zakljuci da mu je bolje samom.( A nije.)Rastavit cemo se kad jedno od nas prvi put slaze,makar zbog neke nevazne gluposti.Ali tako pocinje.I ispipava teren,dan po dan koliko daleko moze ici.Ta laz.Ja joj nisam dala daleko.Rastavit cemo se onda kad se prvi put u jednom danu nit vidimo,nit cujemo,nit pisma izmjenjujemo.Rastavit cemo se kad dode dan kad ce jedno moci bez onog drugog.I svidjet ce mu se taj osjecaj.
Rastavit cemo se kad vise svaka misao ne bude ljubav,a ljubav postane samo misao.
( by me)

jutro, surpi! o da, kad tad...jer valjda sve što počinje i prestaje. ljubav npr. iako, prestane li ljubav ne mora nastati rastanak. može se dijeliti poštivanje, skrb, briga, zajednički lijepi trenuci. sve je to ljubav i razlog za ostati a ne otići. i skuhati nekom fini ručak je ljubav! i popraviti stolac je ljubav. i pozvati na kavu, pričati. možda u ovim nekim godinama nam više znači prijateljstvo, poštivanje, razumijevanje i...ponešto nježnosti! zagrljaj ništa ne košta, poljubac u obraz...ta neka ljudska bliskost. samo da manje roštamo po sebi, da više pričamo njemu (njoj) što nas smeta...bilo bi nas. i da se usudimo, makar se opet razočarali. život je ipak samo pokušaj ma koliko se mi trudili...a onda, kad gotovo sve prođe ostaje pomalo gorak okus od tih silnih pokušaja, promašaja...ali bez toga je praznina...samodovoljnosti! može se i tako, ali zašto?

sasvim si u pravu,jsve je to ljubav.ali ponekad se dovuku sumnje hladnim ledom okovane,ponekad malo više volimo sebe,i ponekad smo nagli.
ali kad laž naiđe,piši kući propalo je.

Surpy...slažem se da je tako najbolje jer..kada jednom krene ..ma možda je radi ovoga sada tako ..pa radi onoga...to za nikoga nije dobro i vodi u propast a u međuvremenu svi trpe.U ovim godinama si to nikako ne bi dozvolila jer..nemam za to ni vremena ni volje.:-))))

o da, laži su uništile i moju jednu ljubav. tada stvarno ne znam kako dalje? iako, kod mene barem tako, jednom ljubav, uvijek ljubav! jednom kad sam nekog voljela, kažem, uvijek mi može pokucati na vrata i uvijek ću otvoriti...i doslovno i preneseno. možda sam ja ta koja previše zna praštati, ali nekako uvijek svima sve oprostim. ali ne zaboravim. naučila sam i sebi praštati, što je najteže. no, teško je graditi išta dobro na lažima. danas je izgleda na blogu tema laž i istina...o svemu bi morali pričati, pa i o laži. i uvijek pokušati iznova doprijeti do čovjeka. zašto laže? jel iz nužde (neke njegove) ili naprosto patološki? ja ću radije ispasti naivac koji je nekom pružio šansu tko ju nije zaslužio, nego li zatvoriti vrata nekom tko treba i želi nekog. no, jedno je pričati o tom a drugo je tako i živjeti!

Saži su gorće od svakog pelina.
stara je ovo pjesma,ali dogodila se. iI može opet,Moje je srce otvoreno uvijek.
ponekad nadrljam zbog onog svog što na umu to na drumu,al ne mogu si pomoći.

Arapo,ja još imam volje,nikad ne odustajem. a sve na lažljivu dušu idene na moju

Jednom mi je netko rekao,na one lijepe Đoletove stihove-"sve prave su ljubavi tužne"- da je ljubav prava,ne bi bila tužna.


Ljutilo me to a ni danas nisam siguran da li je to istina. A kad pogledaš unazad....nije sve u istini.

Ja sam sigurna da su sve prave ljubavi tužne:-((