zmajić

Kiša pada..
Trava raste...
Gospo draga..
Ni ne mislim na te..

https://m.youtube.com/watch?v=n6P0SitRwy8&pp=ygUHTmlydmFuYQ%

Da podsjetimo čovječanstvo...
stihovi su još živi...
ne palite knjige...
ne cijepajte listove...
nisu za prazninu duše..
drugi krivi...

Samo jedna stvar je zvucala poput suma talasa,
njeno ime.
Poklopilo bi me svaki put kad bih pokusao da ga izgovorim.
Zato sam i cutao,
pravio se nijem,
bio prazno platno, bez poteza.
Kupile su se ptice,
raznijele su i poslednju nit,
raznijele su i misli o tebi.
Bilo me je, a i nije.
Htio sam, a i nisam ,
da učinim te zaboravom vrijednim čekanja

Priljubio bih se uz tvoju ključnu kost,
nek me oduzmu i zarobe želje,
ja nadaću se,
čekaću da se ponoviš,
ti i taj miris orhideje.

Do jada i nazad naći ćeš me,
zalutaj ponekad na čašicu sna,
zaboravljaću svoje ali ne i tvoje ime,
tvoj, od nikad do dna.

H.Đ..

https://m.youtube.com/watch?v=iDWwJAhRsuw&pp=ygUERmFkbw%

Mmmmm...to se zove umjetnost:-))

arapo..:-))))...

Žene se dele na ničije, nečije i svačije.
Ti si naišao na ničiju.
Bolje bi mnogo bilo da si naišao na nečiju.
Jer nečija je nečija,
navikla je da pripada,
pa kako je jednom bila nečija,
može postati i tvoja.
A ova što je vazda ničija,
ni na šta nije navikla.
Nije ni morala da se navikava.
A ti misliš - dobro je:
ničija je slobodna.
Pa, ničija je baš i ničija
zato što tako voli slobodu
i što nikad ne bi postala nečija.
Svačija je isto nečija,
Samo što je previše nečija,
ali uz dobre razloge
može postati umereno nečija,
pa opet može postati samo tvoja.
Pa čemu onda osmeh što sam ja ničija
kad je to, zapravo, najgore što može da ti se desi?

J.M.

Krasno i njezno