balada botswana

zasto su suze slane? i zasto one sretne nisu obojane? na ta i mnoga druga pitanja mislimo da znamo odgovore, ali zapravo nemamo pojma o cemu pricamo pa kako da onda znamo kome uopce vjerovati.

bas neki dan bio sam tamo i kako to uvijek biva kada sam ja tamo i ti si bila tamo. stajao sam s mislju o tome kako je moguce da bas svaki put remetis mir u meni kada zelim biti jednostavno opusten.

uredu i te misli su prosle brzo, nakon toga odlucila si prici i razgovarati pa opet mislim, ali sada o tome cemu sada govoris kad i sutnju jedva podnosimo.

i to nije proslo jer poceo sam sada i ja govoriti, sluzbeno kako i prilici izmedju dvoje jedva znanih poznanika. mislim si ti mene ne znas, ali ja tebe znam jako dobro jer bila si kod mene sto puta od kada sam te prvi puta ugledao. da, samo se ti ne sjecas jer iz mojih snova si svaki puta otisla u zurbi. to mi je odgovaralo, ne zelim skrenuti jer toliko toga jos moram napraviti, a tko moze bilo sto raditi ako skrene? kako bi radili u zavoju kada stalno morate drzati volan jer inace se iz zavoja ispada, a nitko ne zeli ispasti.

malo kad bolje razmislim bilo bi dobro malo skrenuti zajedno pa makar iz zavoja i ispali, sto ti mislis?

apsolutno ))

:-) odgovor je sablja retorici

odgovor je čisti shit, al who cares

nemoš više ni s humanoidom pričat normalno, tak da...