HA-HA-HA, HO-HO-HO

04.08.2024. u 8:21   |   Editirano: 04.08.2024. u 8:51   |   Dodaj komentar

ja znam ja znam pogađalicu :))))))))


oka dva :)))

srbija i rusija :))))))

Autor: roman10   |   04.08.2024. u 8:53   |   opcije


itreće oko :))) republika srpska :))))

Autor: roman10   |   04.08.2024. u 8:54   |   opcije


Eno glupog romana!

Autor: slova   |   04.08.2024. u 8:54   |   opcije


slova to se veli retardinjo :) r10r10 :)))))

Autor: roman10   |   04.08.2024. u 8:56   |   opcije


Primjetio sam da znaš neke tajne iz kuhinje. Zašto o tome ne pišeš nego se glupariš sa nacionalizmom. Misliš li ti da si nešto vrijedniji od Srba? Vjeruj mi, nisi....

Autor: slova   |   04.08.2024. u 8:57   |   opcije


znam slova da nisam a ovaj veliki s propelerom je sigurno putin :)

Autor: roman10   |   04.08.2024. u 9:03   |   opcije


Nema tebi spasa...

Autor: slova   |   04.08.2024. u 9:04   |   opcije


Slovko, pa je li ovo moguće?

Ne vjerujem vlastitim očima:)

Pa ti znaš staviti i zabavan post:)

Umjesto uobičajenih katastrofičarskih:)

Šteta što češće nisi u ovakvom izdanju.

Autor: Lana48   |   04.08.2024. u 15:29   |   opcije


Nisam znao da ste na tolikom mentalnom stupnju razvoja...

Autor: slova   |   04.08.2024. u 16:32   |   opcije


Slovko nisam te kanila uvrijediti, a tvoj rekomentar mi ukazuje da si me možda krivo shvatio.

Ali to neko dijete u nama koje je razigrano i veselo, živi unutar naše osobnosti, bez obzira imaš li 6 ili 60 godina.

I ne bih rekla da je to stvar stupnja mentalnog razvoja.

Mislim da je to znak da je ličnost zdrava.

Da smo zadržali neku autentičnu spontanost.

I mislim da je dobro što je tako.

Ne znači to da život uzimamo neozbiljno u drugim važnim stvarima.

Autor: Lana48   |   04.08.2024. u 16:55   |   opcije


Interesantno za razmišljanje. Da li je išta od djeteta ostalo u nama?

Autor: slova   |   04.08.2024. u 17:08   |   opcije


Ja sam onaj isti kao tada, ali trebalo mi je vremena za to...

Autor: slova   |   04.08.2024. u 17:16   |   opcije


To bi svatko vjerojatno trebao sam sebi znati odgovoriti.

Ja znam da je u meni ostalo.

I da me upravo to unutarnje dijete nosilo kroz život kad mi je bilo najteže.

Napisala sam i dva posta o toj temi.

Uostalom, kako bi se mogli zaigrati sa djecom ili unucima ili uživjeti u njihov svijet, kad tog elementa u nama ne bi bilo?

Autor: Lana48   |   04.08.2024. u 17:18   |   opcije


Naravno, treba vremena da se to dijete ponovo otkrije.

Život nam nataloži svega i svačega što nas učini preozbiljnima katkad.

Onda, čini mi se, ispod svih tih slojeva čovjek ponovo traži ono prvobitno.

Autor: Lana48   |   04.08.2024. u 17:27   |   opcije


Život je ozbiljna stvar :))

Autor: slova   |   04.08.2024. u 17:30   |   opcije


Lijepo je kad se to ipak kaže sa osmijehom:)

To što je naše unutarnje dijete živo ne znači da odrasla osoba u nama ne funkcionira.

Ona koja mora donositi tzv. ozbiljne odluke.

Zanimljivo mi je pričati s tobom o tome.

Samo, nije me bilo oko dva tjedna ovdje.

Nakupilo se i pošte u inboxu, pa ne vidim odmah rekomentare na weblogu.

Autor: Lana48   |   04.08.2024. u 18:08   |   opcije


poznata ekipa :))))))

Autor: BrkataZmija   |   04.08.2024. u 19:54   |   opcije


Dodaj komentar