nevoljko, nastavljam

Eto mene u subotu na tržnici.
Neću komentirati cijene, to je već više puta učinjeno.
dakle, vidim veliku krišku lubenice.
pomislim kako će se slasno uklopiti u pretopli dan.
uzmem taj dio za vaganje i plaćanje.
Odjednom osjetim nešto čudno, pogledam, pčela na desnom dlanu.
I bode me i neda se otjerati.
nekako je uspijem maknuti, premda je ona već zarila svoj otrovni žalac, zbog čega će izgubiti život.
prodavač mlad, plah, trubadur, vitez.
pružam mu svoj dlan i usplahireno kažem: molim vas izvadite mi žalac, bit će manje otrova.
on me nježno pogleda, uzme moj pruženi dlan u svoje ruke i nožić i izvadi žalac.
skroz cool.
neobično nježno ozračje.
lubenica je bila dobra.
desni dlan me svrbio: izgubit ću novac?
ali kako, pa nema ga.
još sam kupila piletinu, nedostajalo mi 50 centi, čovjek do mene, ponudio se da će on pokriti taj trošak.
ima ljubaznih ljudi, i gle, to te iznenadi.
lijepo iznenađenje.

27.08.2024. u 6:56   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

Trenutno nema niti jednog komentara

Dodaj komentar