APOKALIPSA-RAGNAROK-SMAK

Idem tamo često. To je moj izgovor da putujem u Aziju. A zapravo samo pređem most. Pa se pravim važan. Kao bio sam u Aziji.
Ali ipak ima razlike. Suprotno logici, u europskom dijelu Istanbula stanuju muškarci s brkovima. Žene tamo ili ne postoje, ili su prilično dobro maskirane. U azijskom dijelu ima puno više žena koje se ne maskiraju, rade po buticima i izgledaju normalno. Tamo nema muškaraca s brkovima. I oni izgledaju drugačije od ovih iz Europe. Općenito azijski je dio puno ljepši. Postoje i parkovi. Nema smeća. Zapravo tamo je Azija Europa i obrnuto.
Luckasti su ti Turci. U tih dvadesetak posjeta, obišao sam sve landmarke koji tamo postoje. Ništa osobito. Crkva Svete Sofije još ajd ajd, drugo je sve bezveze. Ako imate dovoljno vremena i prevoditelja, isplati se posjetiti Carigradski arhiv. Ima tamo puno o nama.
Šetao sam Kapali čaršijom, nekad najvećom konjušnicom na svijetu. Klasični turski labirint malih trgovinica koje prodaju sve. To me uopće ne zanima. Tražio sam nešto drugo.
I našao. Kazahstanski mongoloid i njegov brat drže antikvarnicu. Malo smo popričali. On jednom godišnje putuje u zavičaj i hoda okolo po selima. Otkupljuje razne stare stvari, nošnje, nakit, alate, sedla, ukrase, obuću, namještaj...
Kad sam ugledao taj prsten, naježio sam se. Takvo što je teško zamisliti, a kamoli napraviti. Tom analogijom, nije ga lako ni kupiti. Cjenkao sam se svom snagom. Od početnih 400 eura, skinio sam ga na 250, ali ne ide dalje. Spreman sam platiti 150, a on ga sigurno neće dati ispod 200.
Kaže da puno ljudi pita za taj prsten. Rekao sam mu da ću ponovo doći, za nekoliko mjeseci i ako je prsten još tamo, dat će mi ga za 150. Izvukao sam novčanicu od 20 i pružio je kao kaparu. Ako prsten ode, ode i mojih 20. Ako ne, prodat će ga meni za dodatnih 150.
Inšallah, rekao je. Rukovali smo se. Inšalah indeed, pomislio sam.
Ne znam kakve veze ima Tolkien s tom zajebancijom, ali taj me prsten ždere. Vuče me tamo. U pustinju Gobi iz koje je došao. Razmišljam o čovjeku koji ga je izradio i o onome koji ga je nosio. Prsten je magičan, u to više ne sumnjam. Imat ću ga za šest mjeseci. A onda ćete vidjet svog Boga.
Pri odlasku, iz hotelske sam sobe ukrao Kuraan s engleskim prijevodom. Recepciji je to naravno bilo javljeno. Očekivao sam da mi lik sad kaže nešto tipa, molim Vas provjerite prtljagu, da niste slučajno i tak dalje... Imao sam spreman text i igrokaz. Lupit se po čelu i glumit zaboravnost.
Ali dobro sam ih procijenio. Njima je zapravo bilo DRAGO što je neki kršćanin maznuo svetu knjigu. Širenje islama i te spike.
Ljubazno se nasmiješio. I odlučio nam platit taxi do aerodroma.
E, moji osmanlije. Ne znate vi s kim imate posla.
 

Čudan je skroz. Kružnog oblika ali je kruna ravna. Zlatna pločica je izvezena u obliku paukove mreže, a optočena je zubima od nekog čudnog materijala...lik je rekao da je stvar nabavio u Mongoliji.

jel ti sad žao kaj nisi dao još tih 100 eura?