.

Bok!
I mene je ulovila žuta minuta. Ne bih rekao da je to sindrom "bijele kute", nego "anti gospon doktor" sindrom koji je kod mene (moje fore) spustio na razinu malog djeteta. Prvo je počelo sa taxistom koji se oduševio mojim vicevima:-), pa ih je i sam počeo pričati, a sporo priča, pa ga nisam slušao. Trebalo mu je sat i 20 min do Rebra, a inaće im treba oko pola sata. Rekli su mi da dođem u 10 h, a došao sam u 10.30 h. Našao sam mjesto preko puta ulaza u ordinaciju Sestra je izlazila iz ordinacije i sa lista papira prozivala pacijente. Kod svakog izlaska bi rekao:"Jel Kovač?...Jel ja?... Ne čujem dobro!:-) Jel ja?..." osobna asistentica je u zemlju htjela propasti od srama. Nakon pola sata izađe i kaže:"Kovač- E sada ja neću!" Išao sam i nadam se da sam malo razbio monotonijul Kasnije si mislim da sam ispao prasac jer oko mene su uglavnom onkološki pacijenti sa svojim mislima, a ja glumim klauna.

Možda si im na tren odagnao crne misli .

000011 slažem se s tobom........
Kad si u bolnici , u hodniku i vrtiš svoje papire i slušaš horor priče drugih pacijenata oko sebe
Najviše te razveseli baš ovako neki "performans"...........
Kaj se mene tiče, ja bih slušala glazbu da ne slušam druge pacijente , ali onda ne bi čula moje prezime kako prozivaju........
I zato moram........
I dok dočekam svoj red ulazim u ordinaciju zelena od strave, već od onog kaj sam čula na hodnicima od drugih pacijenata......