balada botswana

i tako neki dan ničim izazvan izađem navečer kasno van onak skroz sam, a već sam bio u piđami polupospan i ma odjednom neki inat u meni veli ma kaj te nije sram da si tako rano u krevetu kao da si bolestan.

i sjednem tam na svoje mjesto gdje po svim pravilima i spadam ravno kraj prolaza u šank kao kakav vojak koji čeka vlak za povratak.

naručim svoje piće, ali ne ono za slabiće već ono pravo za prave muškiće bez leda i limuna da me štrecne baš kak' spada i to baš tada dok svira na radiju ona dobra stara zagrebačka balada i kaj da vam još svima skupa velim neg' da se baš veselim da opet idem van sam i to onak' baš kak' i neki dan jer lijepo je i tamo biti bez obzira kaj se tamo može samo piti i s dobrim društvom lijepo proveseliti.

i tako večeras, ničim izazvana (osim sobom), popih svoje piće (čaj) i pustih roya orbisona...in dreams...da, treba sanjati od vremena do vremena, makar i sam! makar i bolestan.

najbolji prijatelj čaja je rum :-) kombinacija koja liječi samoću, hladnoću i bolest