;)

Može ĉovjek staviti život na kocku, razastrijeti sebe po blatu, ali oni kojima stremi, opet će od njega okretati glave. I neće ga ĉuti. Zapravo, oni ga više nisu u stanju ĉuti. Naime, kad treba osluhnuti neĉije srce, uvijek se pojave neodložni poslovi i reĉenica: Nemam vremena, žurim! To je već postalo pravilom. Doduše, samo rijetki, svjesni neprikosnovenih ljudskih prava, naĉas se osvrnu, postave poneko pitanje, recimo: Ima li uopće smisla nadati se ljepoti, nekom novom i pravednijem svijetu? Ili: Kako umrijeti?

dobro ti jutro! imaš uvijek neke dobre i meni zanimljive teme za razgovor, ali nekako on izostaje . nema više ljudi na blogu koji su skloni raspravi, razgovoru ili naprosto druženju? nekako sam i sama postala namćorasta, napišem blog, tu i tam nešto prokomentiram (ali sve pročitam). ova siva jutra nisu baš nešto poticajna...ali budemo mi to preživjele, kaj ne? mi smo velike cure!

upravo tako sara :)

Vi velike cure će te priživit a mi mali dečki nas ko šiša??

Eto na baš suosjećajno e :)))

A znate onu?

Živi kako mož i moraš,
digod ćeš učinit ljudima dobro digod loše, pa samo si čovik, ne zamiri to ni sebi ni drugima, a provaj bit bolji, pa ako uspiješ, uspiješ a ako ne uspiješ pa samo si čovik i gotovo

Večeras je nenadano došlo sunce
na otvoren prozor k meni.
Pružio sam ruke. Ne! Samo sam htio,
dići ih bolne u sjeni.

I netko je tada prišao krevetu mome
i lako mi pridigao glavu –
da mu se zahvalim, oh, da ga vidim
u večer toplu i plavu.

A sunce se tad rastužilo samo
i sklopilo sanjive oči,
a ja sam tek vidio borove crne
i sjenu do sjene u noći.

Đ..S..

ma jaro niste vi mali :)

waso pozdrav suncu :)

Nismo mali ali smo bez veze :)))

niste uopce bez veze, super ste :)

Ja da iman veze radija bi u javnomu sektoru e a vako kopan kanale brezveze e

S vezom ili bez, ok ste :)