timeo danaos et dona ferentis

 
 


Nosi me vjetar..

kroz..olujne kise..

dusa je sama..

i..nemoze vise..

izdrzat.. bez tebe..

pada s trona..

a tamo u blizini..

cuje ta zvona..

sto zovu je..

zvukom..je mame

da ..konacno jednom

izadje iz tame..

pa da ponese je ljubav

ususret sreci..

a samo je malo

sto mora prijeci

moja dusa se bori..

sve jaca su zvona

ti nisi daleko..

kaze...mi ona..

srce se budi...

kuca..sve jace

vesela dusa...

od srece.. place

u..zagrljaj nezni

primas me ti...

o kako su slatki

ti..moji sni..
 
                                   .............Franjo
 
 

U zivotu treba voljeti..jer ljubav je zakon..neba i zemlje