DayWalker

Propuhalo me. Jebo me pes ak nije. Neki opaki orkan mi je prošel kroz uši. Kaj uđe na jedno uho, na drugo izađe. Kaj trebam zapamtit, izvjetri mi iz bulje ko da nikad nije ni bilo nutra. Desilo vam se ziher sto puta da se nečeg nemrete prisjetit. Nečeg kaj je bilo. Ja se sve češće nemrem sjetit ni kaj sad hoću.
Jučer sam tak pokušaval dozvat nekaj iz moždanog recycle bina natrag, al nejde. Skontal sam da sve kaj mi u zadnje vreme treba imam negdi sejvano. Sve mi je negdje u backupu. Na kompu, u mobu, po disketama i cd-jima. A u mozgu niš pametno. Ogromna količina gluposti koje mi u životu nebuju baš puno pomogle, osim za opaku zajebanciju dok sjedim s ekipom u birtiji. Pričamo baš neki dan, nakon kaj je frend došel na ideju da otvorimo restoran vjerske prehrane (Jelovnik: Kuhana koljenica Sv. Terezije, Jaja na posljednjoj pomasti i sl.), u kojem nećemo ispostavljat račun nego samo ekipi gurnut "torbu žicaricu" (onu kaj ti gurnu pod nos u crkvi - za milodare), da nama mozak zgleda ko velki hard disk. Dve particije.
C: Osnovni programi (disanje, hodanje, jelo, sex) - veličina = 1 MB
D: Razno (praktične šale, podjebavanje, glupiranje, alkohol, pišanje u telefonskoj govornici, nogomet i sl.) - veličina = "Not enough space on disc D:"
I to je to. Kava umjesto BIOS-a. I čudno je kak opće funkcioniramo. I sve si mislim kak prije nisam bil takav. Nemojte mi samo one "star si" fore. Nema to veze s godinama. Jednostavno nemam više potrebu pamtit. Sve je negdje ubilježeno. Nije greda doć do podatka. Al sam došel u fazu da neznam di trebam tražit. Di sam ja to spremil? Pa kreneš kopat po kompu i potrošiš dve vure da nađeš nekaj u šumi .pps zajebancija, funny aplikacija koje ti otvaraju ladicu od cd-roma kad nemaš di stavit pivu i par stotina bigboobies.jpgova. I kad nekaj nađeš, obično je kasno.
Toliko smo napredovali u tehnologiji, da imamo sve više praznog prostora u glavi, koji smo nekad popunjavali adresama, brojevima telefona i imenima, a imamo sve manje vremena jer ga gubimo da bi našli ono kaj smo prije pamtili. Sam čekam kad buju nadobudni naučnici zmislili neki hard kaj ti se direktno ugradi u lubanju pa živčanim podražajima pozivaš u sjećanje svoj ročkas prije tri godine. Tek toliko da se prisjetiš kak si uspel obradit onu malu. Moglo bi se tu fajn toga lepoga prisjetiti. Al mogla bi i tvrtka koja bu sve to radila ugradit neki mali programčić u naše slabe mozgove pa nas sve počet kontrolirat. Sve mi se vidi da bum, kad tehnološki razvoj ode predaleko, zel pinklec i otišel u ono malo divljine koju još nismo razjebali, daleko od svih tih gluposti.
Pazite kaj vam velim. Terminator. Could happen'.
 

My friend...Jedan je lik na ovim stranicama brijao da zapravo živi u budućnosti i da je prikopčan na neki stroj za zabavu u kojem ubaciš CD,aktiviraš program i živiš virtualno ovaj life...Ako je istina onda sam stvarno glup i u budućnosti!Mogao sam odabrati neki bolji CD...

sviđa mi se.

žuta minuta?

kad ode predaleko?odmah triba otici,iz ovih stopa..

mislim da nas ipak više upotoravaš na Johhny Mnemonic-budućnost :) ali smo upozoreni svjedno :)