grofica01

 
Jedno od vječnih pitanja, oduvijek bilo i zauvijek će biti, je prevara! Danas su stvari ipak vjerujem malo drugačije, nego prije, zato što je ženska emancipacija dosegla neslućene razmjere i žene više ne razmišljaju kao prije 50tak godina.Kako sam vam već rekla, odgajana sam vrlo realistično i nikada nisam živjela u zabludi da su svijet, ljudi i veza/brak savršeni. Zbog toga me nije nikada niti iznenađivalo kada bih zatekla nekoga (ne svog, naravno) u činu prevare. Tako sam bila prisutna na jednom tulumu kada se prijatelj drpao sa prijateljicom, dok mu je zaručnica bila doma i planirala svadbu. Bila sam na toj svadbi. A bila je i njegova „prijateljica“.Pričala sam prije 3-4 godine s jednom vrlo dobrom prijateljicom o prevari. Na moje pitanje da li je ikada prevarila dečka, ona mi je odgovorila „pa zadnjih par mjeseci nisam...“. Jedna druga mi se pohvalila prije par mjeseci da ima novog dečka i čini joj se dovoljno ozbiljno da ga čak ne bi niti prevarila, njega ne! Razgovarala sam prije par dana opet s jednom prijateljicom na MSNu i pitalu ju kako je bilo na putu. Rekla mi je da je opet prevarila dečka, ali kaže da nakon prvog puta ide lakše!!!I onda me netko ovih dana pita, jel te dečko ikada prevario? I je li takav tip? Rado bih im rekla nije, niti će ikada, ali mogu li ja u to biti sigurna? To je ona zabluda u koju mnogi upadaju, vjerujući u idealiziranu ljubav. Da li me prevario – moguće, ali ja to ne znam. I dok ne znam, kao da nije.Da li bi ga ja ikada prevarila? Toliko nezahvalno pitanje. Točan odgovor bi bio „naravno da ne bi“, ali mogu li ja to garantirati? Mislim da nitko od nas ne može. Lako je reći da nismo taj tip osobe, ali riječ „nikada“ treba izbjegavati. Ne znamo u kakvim situacijama ćemo se možda u životu naći.A sada ono najteže – da li bi oprostili prevaru? Morati ću se opet vratiti na teoriju relativnosti i reći da čovjek ne zna što ga čeka u životu. Ne zna. Mnogi kategorički to odbijaju kao mogućnost, ali ja eto nisam sigurna. Da bi mi bilo lako, ne bi, ali napamet govoriti „ja to ne bih nikada oprostio“ je možda malo prenaglo.Dao Bog da nikada ne saznamo odgovor...

Ja sam prevarena...brrr ...grozno izgleda ovako napisano... morala sam na postdiplomski u drugi grad, 4mjesečni sin mi je bio na prsima pa sam pofurala i njega da ne prekidam dojenje .. sama sam tu večer sklapala krevetić, bezuspješno, čitave noći bdjela sam da se bebač ne uguši u zapleten u labavu stranicu... on je bio na tulumu, napio se i završio na parkingu s kolegicom. Prilika čini lopova . Pa kad se to već desilo nastavio je održavati tu seksualnu vezu čak i kad smo se vratili kući, sve dok ona nije ostala trudna pa je terminirao tu vezu zaklinjući je na tajnost. Osjetila sam da se nešto dešava, osjetila sam kad je počelo i kad je završilo. Prošlo je još godinu dana dok mi nisu drugi rekli , pa sam imala vremena razmisliti o svim opcijama- a nije ih bilo puno. OPROSTITI ? To ne može nitko, može se POKUŠATI OPROSTITI, jer povremene erupcije boli nepredvidive su i devastirajuće. VRATITI ISTOM MJEROM? Čemu, ili si takav ili nisi, nema to smisla. I ne donosi satisfakciju. Ali prevare su postale nekako "prenormalna "stvar, i a priori uzete blokiraju uspostavu zdravog odnosa punog bliskosti. Onaj koji vara često i sam vidi besmislenost tog čina. sEKS IMA SMISLA SAMO KAO ANTICIPACIJA SLJEDEĆEG! Ako je dobar, želiš ponovo, ako nije onda želiš ponovo, da bi usklađenpoboljšao dojam....

...nemogu wjerowat da bas sada citam twoj blog a zanimljiw mi je uprawo zato sto zadnjih par dana imam diskusiju jer me decko pila dali ga waram.a ja ne..narawno da ne.jednostawno dobro je netko dolje to napisao...ili mozes ili ne.ili imas u genima ili ne.ja mislim da se prewara isto ne bazira sam na sxu to je prije swega ono u glawi a kulumira sexom jer ta osoba expldira.zaprawo..wjecni sam idealista i wjerujem da pstoje jos parowi koji se newaraju.
ima i toga..samo mi moramo wjerowat u taj swijet..a kada u nesto wjerujes..to se stwori:)pusa.i swaka cast owoj zeni koja je uspjela ostat normalna(ali prewarena..)
ponosna i jaka..ziwjela:)