Slušam te...

 

Kad te vidim kako ulaziš, zastane mi srce. – kažeš.
Da, dušo, i meni je tako, ali te ne davim s time. Ne šaljem ti 132 SMS-a na dan. Mogu normalno disati iako nisi pored mene. Funkcioniram kao manje-više suvislo ljudsko biće. Stoga – ne zovi me i ne šalji SMS-ove bar dva dana. Dopusti da te se zaželim. Dopusti da isčekivanje postane gotovo neizdrživo i onda ću biti ona stara.
 
I ne, nemoj misliti da mi nisi drag. Zar ne vidiš kako te gledam? Ne osjetiš li kako umirem od tvog dodira?
Daj mi samo malo prostora, malo zraka....
 
Da, i njemu ću reći da prestane zvati. Ne zato što tebi smeta, već zato jer mene pila što me zove u tri ujutro i priča o tome kako mu nedostajem. Naravno da znam da je u pitanju gluma! Pa nisam maloumna! Nakon svih godina koje sam provela s njim, znam boju glasa kojim me laže...
 
Ne, ne osjećam nostalgiju, niti bih htjela vratiti ono što je bilo. Nastavljam dalje, svojim putem.
 
Bojiš se vezivanja! – kažeš.
Ne, dušo, uživam u trenutku. Dopusti da budem neopterećena banalnostima uhodane veze, dopusti da guštam u svakom leptiriću koji pokreneš u mome stomaku kad pružiš ruku prema meni.
 
Ja neću vječno čekati.... – kažeš.
Znam. Ne želim zvučati bahato, ali... čak i ako odustaneš i odeš, neće to biti najgore što mi se dogodilo.
 
Šutiš.
Konačno.
Ljubim te.   

06.07.2005. u 10:18   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

dobro :))

Autor: CosiCeleste   |   06.07.2005. u 10:20   |   opcije


ja hocu 132 sms-a na dan i 25 sati zajednickog zivota jer meni nikad nije dosta, kad je pravi ne postoji dovoljno dobar izgovor za "daj mi maslo prostora"...pogotovo ne na pocetku...ha :-P :-)))))

Autor: AngelBlueEyes   |   06.07.2005. u 10:23   |   opcije


Prvo: ovo je jako prepotentno.Drugo: lažeš sve. Treće: rastegla si tekst.

Autor: lothario   |   06.07.2005. u 10:27   |   opcije


rastegla sam ga jer volim dugačke... tekstove. :oP

Autor: gioa   |   06.07.2005. u 10:28   |   opcije


Čovjek je stvoren za ljubav, da voli i da bude voljen. Sve temeljne sposobnosti ljudske osobe kao što su pamet,srce, volja, prožete su ovom težnjom. Konačno na koncu povijesti biti ćemo suđeni po kritetiju ljubavi, tj. po tome koliko smo znali nesebično voljeti i neću odustati.....

Autor: Deziderio   |   06.07.2005. u 10:55   |   opcije


Dodaj komentar