Imao je naj...
Bio sam mokar i prilično žedan. Bez obzira što je bilo kasno popodne, odlučio sam popiti kavu i puno hladne vode.
Bilo gdje. ODmah.
As I walked into a bar and imediately, I sensed danger. Tako mi i treba, pomislih. Kad ne biram birtije, nego ulijećem ovako bezveze u prvu do sebe.
Konobar je bio grozan tip. Imao je ogroman stomak i nije mu se dala kuhat ta kava, meni. Kava je bila grozna isto kao i on. Vodaaaa je bila hladna i bilo je je puno. Nije rekao izvoli (a kamoli te), samo je stavio to na šank.
A jebemu. A ima ta neka čudna stvar kad muškarac sam ulazi u birtiju u kojoj nikad nije bio i naruči neku cugu. ZApravo sve bi bilo u redu, da sam naručio, recimo pivo. To je općepoznata i moralno prihvaćena situacija. Frajer je dakle žedan, i pije mu se pivo. Nema se šta tu puno razmišljat. Daš mu pivo i ostaviš ga na miru. Ali... On naručuje kavu i vode. Pih, em ovdje nikad nije bio, em pederčina pije kavu u subotu poslije podne. Možda nekog čeka? Vjerojatno je murijak. Vjerojatno sluša što mi pričamo i javlja SVOJIMA. Druker. Pizda.
A što ću sad. Na takvo mrko okruženje, jedino što mi je preostalo, bilo je da se i ja smrknem i napravim najljuću facu što mogu, te srknem tu kavu koja mi se nije pila in the first place. Pila mi se voda. Al ne moš naručit čašu vode samo. Nisam ja tamo neki klinac koji igra nogomet na livadi, pa je samo žedan.
Kava je bila toliko grozna, da sam odlučio ne popit je. U tom trenu, ulazi u birc neki tip i sjeda pored mene. Skladno građen, pravilnih crta lica. Imao je velike smeđe oči i bistar pogled. Oči su mu bile najljepše oči koje sam ikad vidio u muškarca. Cijeli taj sklop zračio je nekom čudnom pozitivom. Inteligencijom.
Vidio je kako sam odgurnuo šalicu kave.
- Šta fali toj kavi? upitao je.
- Kave. kratko sam vratio.
- Mladene, daj čovjeku novu kavu. obrati se lijepooki konobaru.
- Hvala ne. Radije ću još jednu čašu vode.
- Šta si ti neki putnik? Jel si iz Francka? upitao je čovjek zvan Mladen. Mi ovdje držimo Segafredo.
- Nisam putnik. Ne razumijem se u kave. Ova je odvratna i to je sve što znam.
- A šta bi ti frajeru za šest kuna? Oš i desert možda? opet će Mladen.
Nisam rekao ništa. A mislio sam reć' pa normalno da je odvratna kad napraviš 200 kava iz kile, a ne 140 što je po normativu.
Stavio sam šest kuna na šank, dovršio vodu i izašao van.
11.07.2005. u 9:12 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Trenutno nema niti jednog komentara