APOKALIPSA-RAGNAROK-SMAK

A righteous infliction of rettribution,
manifested by an appropriate agent,
personified in this case, by a horrible cunt...
ME
Ni ja ne znam primat komplimente. Kad me netko hvali, osjećam se...nedorečen. Neugodno mi bude. Nelagoda. Osjećam neku čudnu, nedefiniranu obavezu prema toj osobi. Nisam si svoj, ako me razumijete...
Ako hoćete izvuć ono najbolje iz mene, morate me grdit i kritizirat. E onda sam na svom terenu. Ovisno o procjeni oponenta, ili bljujem vatru u 26 boja, ili pucam cinizme i sarkazme, ili mu/joj se obraćam preko trećih osoba, ovisno rekoh, o tome koja ga varijanta najviše pogađa...
Ne mislim da je to neka big time frajerska priča, nit kulerski stav. Ja sam zapravo hendikepiran. Da sam kojim slučajem rimski car, dao bih raščerečit sve koji me hvale i klanjaju se. Bi ozbiljno. Ostavio bih na životu samo one što me kritiziraju i one što šute i rade.
Imao bih problema sa sastavom kabineta, moglo bi se reć...dok bi me skontali svi patriciji u Senatu, hrpa leševa bila bi do Vezuva.
Nisam u stanju bit divine. Nisam božansko biće. Ali bih ipak, bio dobar car. Imperator full time. Reforme koje bih proveo bile bi revolucionarne. Sve bi štimalo. Okružio bi se nekolicinom pametnih, nekolicinom konstruktivnih i s dva-tri vojskovođe.
Neki od vas s iskrice bili bi inaugurirani na visoke funkcije. Dobili bi neke provincije, da niste baš bez kinte, (a netko bi morao i idućeg cara rodit)
Naravno, ostavio bih na snazi i brojne tradicije...da ne navučem bijes Jupitera, Marsa i ostalih frajera. Tipa orgije. Gladiatorske borbe. Utrke. I naravno ratove. Čekaj o čemu sam ja zapravo počeo pisat...ah pobjeglo mi...

Ne kaki...svi volimo kad nam plaze po egu

ja nisam svi

vidiš da jesi...na nedostatak aplauza postaješ trpak

etogana. Imaš mi pravo ne vjerovat.

eh, a baš sam te hvalila nekome maloprije...ccccc...kakva greška

Nije greška. Slobodno me hvali drugima...nemoj me hvalit MENI

ovlaš