Ne zelim pricati o smislu

 
Stajao beton, uz obalu vali
ga stali oplakivat, galebovi
posjecivat, a on sveudilj stajase
sam, umoran, od mora i izjeden
od soli.
Ispran cement, zaboravlja da boli,
uz bok mu se digla mala alga, zelena
se cijedi, i zivi na dah, izmedju vala i vala,
kaplja joj sjala u mokroj kao kosi,
rasprsivat svjetlost suncevu je krala,
djeca ju doticala nogom, bosi,
a jela je kamen taj, mol, betonske minerale,
il' je to more bilo, sto je ispiralo
slanim kao suze, sve dok jednog dana
more ga ne uze, i on
beton taj
ne dozivi svoj kraj i u to more padne
bas kao kraj te alge jadne,
a mislila ona, ta to nam je kraj,
i zapoce neki jao boze joj i pomagaj,
dok nije u vodi dosla sebi,
pa u svom si elementu, cemu ces plakat, tugu zajebi,
rece ona sebi,
i napravi pokrov, preko kamenja i betona,
nastavi rasti, preko njega cijelog, svog da ga skrije,
i nikom, nikom vise da ga ne da, nikad,
i nikad ga nitko
osim nje
vise vidio nije.
 
 

eto na i poetry mi je dosadna. ufff... ne valja i ne valja. ajme dajte mi nest da neznam mislim da mogu nest. hm, napravit. bah. al dobro ispucavat se je isto okej. aj guesss.... bolje neg sutit. barem si poslje malo vise prazaaan. pih. pljuc. eh. khm. tja. nda. sebicni sim, sebicni tam. hm, oprosti, jel' te ja to zanemarujem, mozda?

je ima gornji i donji sloj. i ljutim se na sebe kaj sam cinican. :((((

u komentaru sam cinican... i tako nije bas onak kak sam si htio, izvire jad i nezadovoljstvo. a u njenom elementu se ne odnosi na nist tipa vode kao elementa, znas.