mission translator (part two)
Ako se kojim slučajem nađete u situaciji da se bavite prevođenjem, a pritome ste prisutni na poslovnom ručku, doći ćete do jedne strašne spoznaje.
Naime, bez obzira koliko ste zapravo gladni, ručak koji se posluži vama je tamo samo da zadovolji vizualnu formu. Ne da ga vi zapravo pojedete, jer nemate kad.
Tak je bilo. Dok bi moj pukovnik poslodavac nešto pričao, njegovi bi sugovornici manđali i žvakali. Onda bih ja to preveo. pa bi onda oni reternirali, a Greg bi manđo. A ja opet visim. Ja sam u stvari pričao non-stop. jedva da sam stigao vode popit. I tu i tamo bacit tugaljivi pogled na biftek koji se hladio.
I što je još gore, u tom mi trenutku mozak stane. Ovaj jedan lik iz privredne neke nešto kaže amerima da će oni uz naknadu odvozit njihove fekalije. Jel iz tog logora di ameri žive...jebemu kak se kaže fekalije? Fekalije, fekalije, nemoš reć shit.
Uspio sam s usana jedno rezervnog prevodioca pročitat A U A E...mislimislimisliMr.T.jeboteživotmisli...natural waste!! živio
Poslije smo išli na još jedan sastanak nižeg ranga negdje u pizdu materinu. Al ja sam kao svoje odradio za taj dan, pa sam šetao po tom nazovi selu. Dođe do mene captain Carlisle da nek mu ja tamo čitam te plakate na ćirilici, i da se družimo malo...
Carlisle je tipičan bezmozgaš-westpointaš. Kuiš, on je naučio napamet neku skriptu o Balkanu i to mu je sveto pismo.
Došli smo nadomak neke trgovine-birtije. Iz nje je izašao naoružani čejen i mahnuo nam u znak pozdrava, te pozvao na piće.
Carlisle je u skripti pročitao da ak nekom balkancu odbiješ gostoprimstvo, to je strašna uvreda. Super.
Uglavnom, okrenuo sam onu plastiku na prsima di mi piše ime, naopako i ušli smo unutra. A unutra je bilo 20 četnika ko iz bitke na Neretvi. Jebomepas.
Nije mi problem prevodit na srpski: gde, fabrika, pesak, ne mogu se zajebat, pogotovo ak znam da mi život o tome ovisi.
Al sve super. Trkeljamo NBA, Jordan, Michael Jackson i to sve skupa.
-Oće amer pivo. Oće. Dali su mu gajbu piva.
-Oš ti pivo. Hvala ne smem dok radim. Dali su mi gajbu soka.
A onda se zakuhalo.
Neki tamo njihov vojvoda reče:
- Znam ja zašto se vi vamo došli. Da ubijate srpski narod...mali prevedi. Kad sam preveo, ovaj moj debil će sad kao nešto uzvratit, al vojvoda ga uopće ne sluša...
- Vi ste nas bombardovali, da vam jebem majku...mali prevedi. Mali prevede, ovaj moj opet da će nešto reć, al vojvoda ne da...
- Ubijali ste iz aviona našu decu, rušili nam kuće i mostove da vam..(shvatili ste)
Carlisle je skužio da je lagodna zajebancija long gone, i htio je krenut. Al mu nisu dali. Posjeli su ga nazad. Pa još jednom opet. Vojvoda je prešao je na mene.
- A ti delijo? Ti si Srbin?
- Normalno.
- A odakle si?
Živim u Beču, pa znate preko ambasade...
- Odakle su ti otac i majka?
- Od Sanskog mosta (ni danas ne znam zašto sam to rekao).
- Imam ja brata tamo. Živi na trgu V. Nazora, Jel znaš ti gde je to?
Mr. T jebem ti majku nenormalnu, koji kurac da sad kažem...ah sudbo kleta. Carlisle debilčina je upravo kontemplirao nad činjenicom da smo se toliko udaljili od našeg konvoja i da nitko živ od njegovih ne zna gdje smo mi, i da li nas traže...i da će mu uskoro ubit prevodioca jer se ovaj počeo znojit...
Uglavnom, ubrao sam da me vojvoda važe...
-Kolko ja znam, u Sanskom mostu nema takvog trga, al ne umem da vam kažem, nisam bio tamo jako dugo...
- Samo te proveravam.
Kroz prozor sam vidio patrolu vojne murije koja nas je išla tražit. Vidio ih je i debil. Ustao se. I oni su ga spazili na prozoru...
Bili smo spašeni. Poslije mi je rekao da nam ovo nije bila pametna ideja. To je bilo najpametnije što je ikad rekao.
21.07.2005. u 10:41 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar