:) smajlići i zašto ih ne koristim
smajlići su čista stenografija.
U srednjoj sam školi imao stenografiju kao predmet. Stenografija nije uopće loša vještina. Bila. Do pojave diktafona.
I dok smo crtali te kukice, šarafe i krivuljice i svašta to, palo mi je napamet da za koji kurac to uopće radimo.
Pa sam digao dva prsta. I obrazložio svoju ideju.
Profesorice, ako je vaša godišnja plaća cca 50 000 kuna-dinara, rećemo netto plaća. Za te se pare može kupit 160 diktafona. Štoćereć, pet razreda vrhunskih stenografa godišnje. Osim toga, mi bi klinci mogli ta dva sata tjedno iskoristit za nešt pametnije, a i Vi bi imali više vremena.
Shvatila je to osobno. I zaključila mi komad.
Od onda se ljutim na stenografiju.
nedugo zatim, imao sam sličan izlet na satu ONO i DSZ. Jer a za koji kurac to moram sve slušat kad ću ionako morat ić u vojsku, a i zašt bi cure morale pucat iz tandžare, pa hodat po gradu plavih ramena i slomljenih ključnih kostiju.
Opet zaključena bomba.
Zaustio sam nešto na satu marksizma. Onda sam stao i lupio se po ustima. Nitko nije znao zašt se Mr. T lupa po blanjama iz čista mira...
tri komada su tri komada, pa najesen nek te tata jebe...pragmatično sam zaključio i zavezao žvalavu gubicu.
22.07.2005. u 9:45 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Trenutno nema niti jednog komentara