APOKALIPSA-RAGNAROK-SMAK

Jutro. Ne pada mi napamet ustat se u pet. Ne samo meni. Cijeloj spavaoni.
Kad si stari vojnik, čak i dežurni imaju poštovanja prema vama. Ne upadaju u prostoriju urličuči USTAJ VOJSKO, nego samo upale svijetlo i vele: Dobro jutro.
Mrljavili smo tako svak u svom krevetu još neko vrijeme. Kasarna se budila. S nižih katova čuli smo uplašene guštere kak izlaze na jutarnju gimnastiku.
Osim toga, bio je četvrtak. Toga sam dana trebao ići kući na vikend. Osjećao sam se sjajno.
 
Oko pola šest, u našu je spavaonu upao neki vodnik. Šta je ovo sunce vam jebem?! Diž se!! Alo! Ustaj! Ajmo! Vojnik tantralover! Vidim da si budan, ajmo na noge, fiskultura Brže…galamio je vodnik i drmusao mi okvir kreveta.
Okrenut leđima rekao sam:
-         Druže vodniče. Ne mogu. Boli me glava…
-         Kakva glava sunce ti jebem, ustaj odmah!
 
Mrzovoljno sam ustao iz kreveta. Otvorio sam svoj limeni ormarić i iz njega izvadio plastične papuče i bacio ih na pod. Vrata ormarića zalupio sam i u istom trenutku se sagnuo po papuče….ali vrata su se od udarca odbila nazad pa se onaj mali limeni kružić kroz koji se provuče lokot susreo s mojim čelom. Osjetio sam oštru bol i krv mi je potekla niz lice. U vražju mater, jel se moram ozljedit baš danas kad idem kući…
Na hodniku nas je taj debilni vodnik čekao i požurivao. Izašao sam zadnji iz spavaone, držeči ruku na čelu. Kroz prste mi je tekla krv i bio sam sav umrljan. Kad me je vidio, promijenio je izraz lica…
 
-         Vojnik tantralover šta je s tobom?
-         Druže vodniče, rekao sam vam da me boli glava.
 
Krv je ubrzo stala. Ali mi se na čelu pojavila ogromna oteklina. Jebote, što ću sad, trebao bih u stacionar da mi to zašiju. Ali, ako odem u stacionar, onda nema kući kuiš, a to nikako ne mogu dazvolit.
Problem je bio u tome što smo prije puštanja kući obavezno morali proći postrojavanje, pregled, te moralno-politčki govor o uzornom ponašanju vojnika izvan kasarne… Ako mi vide brijeg na čelu, garantirano ne idem doma.
 
Od jednog glavonje iz moje čete, posudio sam kapu. Nabio sam je na glavu i malo prema naprijed, tako da mi je bar djelomice pokrivala ranu.
Kapetan je održao govor i podijelio nam dozvole za put.
 
-         A ti tantralover, trkom kod ekonoma po neku manju titovku. Nemoj da pred ocem i majkom sramotiš četu s tom šubarom, pa na šta to liči!
-         Razumem, druže kapetane.
-         Ajd sad, svima sretan put i ako vas nema do nedelje u 22, ne čekajte me ispred bataljona nego ispred zatvora.
 
Jebi se glupane. Ha.
Ukrcao sam se na vlak, i za nekoliko sati stigao sam kući. Starci nisu znali da dolazim. Skočili su od sreće, kad su me vidjeli. A onda su se prenerazili, shvativši da im je sin postao čovjek-slon. Ispričao sam im genezu moje jutrošnje ozljede. Nisu mi vjerovali.
I danas, na jednoj od onih paralelnih bora što ljudi imaju na čelu, ja imam ucrtan mali X.

ne. primjerenije bi bilo Six Moulder, kad se zbroje svi ožiljci prednje strane lobanje. Al tih ostalih pet su nekak dobro smješteni, štajaznam uklapaju se (jer stoje vodoravno) jedino ovaj je baš okomit.

jedino ti si me danas uspio nasmijati ;)