DayWalker

Početak mjeseca je zakon. Bubneš pin u Zabu i skužiš da ti je prije vuru vremena sjela plaća. Pa sav pun pozitivne energije kreneš u shopping. Naravno da ti navek nekaj treba. Tak si ja fino napravim listu svaki mjesec. Hlače, šulja, šuze, wc-papir, miris za wc (posle pivsko - pelinskog sranja), šampon, pjena za kupanje, nova posuda za šećer, džezva, tava, nekaj za radit led, špeceraj...
Gruba računica pokazuje da bu, nakon kaj mi zemu lovu za kredit, stanarinu i slične gluposti, moj novčanik tanji za koju tisućicu. Sjednem s Njom na kavu, pa popričamo kaj sve treba ili ne treba. Hlače nisu prioritet, a i ove šuze buju zdržale još mjesec dana. Ona bu odustala od nekih kremica i nove torbe. Jebi ga, treba stisnut malo.
Sretni kaj smo tak pametni i mudri, odlučimo se počastit kolačima. Poslije kolača treba još jednu kavicu srknut. I krenemo u shopping. Prvo zapnemo u cd-shopu jer sam ja htel videt kaj ima. Nažalost, došel je novi Jesse Cook - Vertigo, te se nepredviđeno iskrcam za 169,00 kunjerosa. Ona frče nosom, al kaj bu sad. Lagane šetnjica s noge na nogu čudnim nas putevima dopela do Algoritma. Ulazimo unutra. Loša odluka. Mislim da u životu nisam ušel u tu *&*$#!!! knjižaru, a da nisam nekaj kupil. Dva albuma Calvina & Hobbesa (najjači strip) i za Nju nekaj u Zoni - oko 350,00 ćuna.
U svakom slučaju, dolaskom na Remizu i kupnjom 4 šteke pušilica kod lokalnog švercera završava naš shopping. Pogledamo u vrećice, zbrojimo kaj smo kupili, kolko smo potrošili keša, kolko speglali u karticama. Rezultat porazan. Malo robe za puno kuna. Skužimo da bi manje potrošili da smo se držali prvog plana. Pogledamo se i prasnemo u smijeh. Pa nebumo zbog toga gubili žifce.
Otvorim prozor, naslonim se i zapalim pljugu. Jebate, kad bum ja imal dost nofcih, da ne moram brinut oko ovakvih stvari? Pa skužim da kolko god da imam, nikad mi ne bu dost. Vani je počel opako puhat vjetar i skupili su se neki oblaci. Ona viče iz kuhinje da jel bi popil jedan čaj? Naravno da bi.
Sjednemo u fotelje. Poljubimo se. Pustim Jessea, pa srknemo čaj i otvorimo svoje nove knjigice. Ovakav gušt se nemre izmjerit u potrošenim nofcima.
Samo jenput se živi. A lova je ionak da se troši.

istina.

samo svakodnevica je bitna, a sve što ti treba za nju, e to se isplati..mali si zapapriš dan nekom sitnicom i to je onda to..

bravo za Calvina :) a ne zaboravimo i Hobbesa :) grrrrrr :))