Ne pitajte zakaj ovo, šlo mi...
Probudi me jutrom
Kad suza zamini smih
i falu riči za stih
a tilo ispuni bol
Kad crno bilo je sve
I blidi sjećanje
Od mora ostane sol
Kad nikud nimam poć
I kada stisne me noć
Ne grije njeno me tilo.
Ne mogu živit sa tim
da kušin dili sa njim
Ka da me nije ni bilo
Probudi me jutrom
I ostavi trag
Razmakni kontrinu
I svojim tilom ulipšaj dan
Probudi me jutrom
Odriši mi grop
Šta dušu mi veže ka sidro
Vuče na dno
Kad nada postane san
I isti svaki je dan
Daljina dili nas
Kad zadnji parti mi brod
I ne znan oću li doć
More mi nosi tvoj glas
Kad vira snage mi da
Ako joj oprostim ja
Da s drugon jubav podilin
Oće li laži to bit
Oću li još uvik snit
Da jutrom budiš me ti
08.08.2005. u 10:46 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar