Ne zelim pricati o smislu

 
Nisam ti naposljetku nista od tog dao. Nisam naime znao jesam li i htio, sve i da sam mogao, rekla bi mi tad, vec te vidim: 'Ti si to! Ti si to ucinio! Bez tvog "Pa sto onda?!", bilo bi po mome.' Pa je tako i bilo. Svatko po svome. I dalje sam se trudio vidjeti te u mislima, pobjegla si mi, mogao sam reci po svojoj volji, i sad sam opet znao da je predaleko, za tebe u tvojim mislima, predaleko. Ali, bilo je sareno. I ja nisam nikud isao. I bilo mi je katkad lako. Katkad nije. Ali to je zivot, sto cemo, kad me pitaju, velim: gura se. Kuda? Pa nakraju, nakraju se to ionako zna. Zmirkao sam, pisao sam. Bas tako. (Pozeljeo sam te osloviti s jednim: 'Kukavice!' Ali, to sam mozda bio ja.)