APOKALIPSA-RAGNAROK-SMAK

Jučer sam opet s Vajzmenom sjedio do kasno. U zadnje se vrijeme nekak više družimo i to mi je baš dobro.
A nismo ništ posebno pametno ćakulali. Nešto da kak je perzijski pamuk uvijek držo cijenu. A ne ovaj kineski. Taj je zakurac.
I da kak je onaj neki išo živit u Nizozemsku. I zašto baš tamo. Zbog vjerskih sloboda. I legalizacije lakih droga. Jer ako ćemo pravo, ti nizozemci nisu slučajno takvi kakvi su.
Onda mi je reko za knjigu neku o polugama. Osovinama i kotlovima. I kak sve to radi. I da se to mora pročitat. Jer, kazivao je dalje, ak oćeš, štajaznam, bilo koji ispit položit, da ti je najbolje baš TU knjigu pročitat i da ćeš položit bez jebemti.
Inače, osim Zagor Te Nej majice, dao sam si isprintat na jednoj crnoj: NE VOLIM RADIT To je tak jednostavna i jasna majica.
A onda sam malo haluciniro. Znate, kad je noć i kad gori vatra, i kad se oko nje sjedi, ljudi počnu drukčije funkcionirat. I onak, govore s nekom novom intonacijom. Sporije, staloženije. I rjeđe trepću neg inače. Kad u vatru gledaju i pričaju.
Uglavnom taj moj jedan, malo liči na vraga. Ima čudno smještene zube. I zaliske. Baš sotonski izgleda tak po mraku. I ja tu nešt zabrijem zatvorenih očiju da sam ko u paklu sad...i čujem glasove. I osjetim vrućinu na licu.
A štoćeš, malo sam se uplašio, priznajem. A kak da se ne uplašim, lijepo vas molim, pa ipak sam u paklu, šta ne?
I otvorim oči. I vidim Nečastivog kak stoji ispred vatre s vilama. HEJ!!! s jebenim vilama. Ima li šta tipičnije od takve scene ja ne znam, al fakat: vrag, vatra, vile: WWW
Nakon što nisam umro od straha, skužim da to ipak nije vrag, neg da ovaj moj što liči na njega, stvarno s tim vilama razgrće žar...
Malo su mi se smijali kad sam im ispričao kak ja na to gledam sve skupa. Pa sam se i ja onda smijao sam sebi.
Ipak, zaključili smo da je bolje sjedit oko vatre neg oko stola. Jer da se osjeti duh prošlosti. I izviru iz nas priče neke maštovite. Ko da neki prastari sjedioci oko vatre kroz naša usta pričaju. Neke jezgrovite priče.